– Sveštenik Milovan Đerasimović, sveštenik Bugarske Pravoslavne Crkve Mitropolije za Ameriku, Kanadu i Australiju inače rođeni Kragujevčanin . Živeo je do 2008 godine u Rečanima-Ždraljica . Otac Milovan Đerasimović je bio prinuđen da iako devet punih godina zivi u Americi ipak prolazi kroz težak period u svom životu protkan klevetama,uvredama i pretnjama. Nakon dolaska u Ameriku 28.juna 2008.godine na Vidovdan postojano vodi boj za istinu kako sa duhovima zla tako i sa ljudima koji su umesto da služe Bogu postali sluge lazi. Otac Milovan je postao sveštenik 14.januara 2013 god. Na Svetog Vasilija Velikoga ili Pravoslavnu Novu Godinu u crkvi Svetog Kirila i Metodija Bugarske Patrijaršije na Menhetnu u Njujorku. Od tada pa sve do danas on neprekidno trpi veliku nepravdu koju su mu naneli pojedinci iz Eparhije Šumadijske sa sedištem u Kragujevcu u ovom slučaju sveštenik Milovana Antonijević paroh crkve Sv. Kneza Lazara u Beloševcu i tadašnjeg đakona a potonjeg sveštenika Miljana koji nije u Srbiji. Naime, sveštenik Milovan Antonijević i sveštenik Miljan su prenosili lažne glasine da sveštenik Milovan Đerasimović nije sveštenik,da je prevarant,da se lažno prestavlja.- stoji u obraćanju ljudima kao komentar ispod teksta vezanog upravo za ovu temu. Međutim tu nije kraj:
– Takav vid klevete je kod većeg broja Kragujevčana verujućih tako i običnih ljudi iz njegovog bivšeg okruženja izazvao određeni vid prezira,omalovažavanja,podsmevanja kako njega tako i njegove porodice.Otac Milovan Đerasimović je takođe trpeo određene vrste pretnji preko društvenih mreža. Po tužbi Oca Milovana Antonijevića u kojoj je izrazio sumnju u sveštenički čin Oca Milovana Đerasimovića je sprovedena neosnovana istraga,istražnih organa u okviru SPC Eparhije Šumadijske u želji da dokažu da sveštenik Milovan Đerasimovič nije sveštenik Bugarske Pravoslavne Crkve iako to po zakonu nisu smeli da rade.U vezi sa istragom sveštenik Milovan Đerasimović nikada nije bio obavešten niti upoznat. Obzirom da je trpeo razne osude i klevete na svoj račun počev od 2013 god Otac Milovan Đerasimović 29.03.2017 godine se obraca Policijskoj Upravi u Kragujevcu za pomoć. Predmet pod brojem PU-1866/17 je od strane policijske uprave u Kragujevcu prosleđen i osnovnom javnom tužilaštvu u postupak. U postupku koji je vodila PU u Kragujevacu je putem svedoka i dokazanog materijala ( facebook , skype pretnji i uvreda ) je sveštenik Milovan Đerasimović dokazao da je na najodvratniji i najbezobrazniji način gonjen , satanizovan i diskriminisan od strane sveštenika Milovana Antonijevića i sveštenika Miljana a samim tim i Eparhije Sumadijske SPC . Ostaje da se vidi kako će Episkop Šumadijski G.G.Jovan da odreaguje na sve ovo i time do kraja saznamo da li je sve ovo rađeno po Njegovom Svetom Arhijerejskom Blagoslovu ili je to bio svojevoljni atak pojedinih sveštenika na Klirika druge pomesne Pravoslavne Crkve u ovom slučaju Bugarske! Kanoni u ovom pogledu između ostalog propisuju : a) samostalnost vlasti svakog episkopa u svojoj eparhiji , b) da nikakav episkop ne sme samovlasno preduzimati nešto u tuđoj eparhiji (tim manje tuđim se kliricima zanimati).
Što se sveštenika tiče kanoni su takođe jasni : Između prestupa ove vrste spomenu ćemo samo glavne : 1 Veleizdaja, 2 Zavera protiv vlasti , 3 Kada neko pogazi položenu zakletvu , 4 Svetogrđe, 5 Psovka Svetinje, 6 Klevetanje i opadanje, 7 Kradja i drugi. Ovi prestupi, koje smo naveli ako se dokažu kao istiniti i učinjeni od dotičnih , koji ih učine vode za sobom kaznu svrgnuća sa sveštenoga čina. Ovo što se dogodilo svešteniku Milovanu Đerasimoviću je samo jedan od primera kako se sveštenički čin druge kanonske pravoslavne crkve blati , kako u crkvenim tako i van crkvenih prostorija,i time nanoseći štetu ugledu i dostojanstvu sveštenika kao i duševni bol. Da li je sada vreme da kažemo ne bezakonju koje pojedinci po svojoj volji čine krijući se iza plašta i monopola SPC? Mržnja koja diže čoveka protiv čoveka i zatim podjednako baca u bedu i nesreću ili goni pod zemlju oba protivnika; mržnja koja kao rak u organizmu troši i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer takva mržnja, kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog života; ona je prosto oruđe nagona za uništenjem ili samouništenjem, samo kao takva i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog uništenja ne izvrši. Niko nema pravo da razara našu Svetu Crkvu. Ovo pismo svakako neće imati snage da sveštenika Milovana Đerasimovića opravda kada se mnogi budu pitali zašto nije u SPC. Jednostavno izgleda da u zivotu ima prilika kad važi drevno latinsko pravilo : No nest salus nisi in fugu ( Samo u bežanju je spas). Otac Milovan Đerasimović videvši da u SPC postoje ljudi kao što su sveštenik Milovan Antonijevic i sveštenik Miljan nije pobegao od svoje majke crkve , on je izgleda otišao u Ameriku i u Bugarsku Pravoslavnu Crkvu da bi svoju Svešteničku dužnost mogao dostojanstvenije da izvršava!- završava svoje obraćanje javnosti.
Dodajte komentar