Šinkansen, što znači “nova pruga”, saobraća u Japanu još od 1964. godine. Danas je ova reč postala i sinonim za brzinu, efikasnost putovanja i savremenost.
Prve linije Šinkansena bile su duge 515 km. Trenutna mreža ultrabrzih vozova u Japanu prostire na 2.765 km, sa maksimalnim brzinama od 320 km/h. Često nazivana i “voz-metak”, za 55 godina rada, ova ultrabrza vrsta voza prevezla je više od 5,6 milijardi putnika.
Razvoj šinkansena
Na razvoj modernih ultrabrzih vozova umnogome je uticala japanska istorija rane železnice. S obzirom na to da se četiri glavna ostrva Japana protežu na 3.000 km razdaljine, putovanja između glavnih gradova bila su duga i često mučna. Krajem 19. veka, tačnije 1889. godine, putovanje vozom od Tokija do Osake trajalo je 16,5 sati. To vreme je bilo mnogo kraće od tri nedelje, koliko je bilo potrebno da se peške pređe razdaljina od 500 km samo nekoliko godina ranije.
Zahvaljujući Šinkansen vozu, od 1965. godine za to putovanje stanovnicima Japana je bilo potrebno svega 3 sata i 10 minuta. Nezgodna japanska topografija i klima (od ledenih zima severa do tropske vlage na jugu) stvorile su od japanskih železničkih inženjera svetske lidere u pronalaženju rešenja za nove probleme i pomeranju granica železničke tehnologije. Ne treba zaboraviti da je Japan jedno od geološki najnestabilnijih mesta na planeti. Sklon je zemljotresima i cunamijima, a uz to 10% svetskih vulkana se nalazi upravo na njegovoj teritoriji.
Naredna generacija “voza-metka”, poznata kao Alfa X, trenutno se testira na maksimalnoj brzini od 400 km/h, iako će saobraćati brzinom od 360 km/h. Karakteristika nove generacije ultrabrzih vozova je zanimljiv dizajn prednjeg dela, koji je izuzetno aerodinamičan. Prednji deo voza ima dug “nos” koji eliminiše buku dok su vozovi u tunelu i sabijaju vazduh ispred sebe na drugom kraju tunela. Ovo je bio veliki problem u gusto naseljenim urbanim sredinama, gde buka koju stvaraju vozovi može predstavljati problem.
Ovi vozovi već 55 godina prevoze putnike velikom brzinom uz maksimalan komfor, pa se danas ovaj vid prevoza doživljava kao rutinski. Zanimljivo je da je svetski rekord u brzini voza postignut 2015. godine i iznosio je 603 km/h. Postavio ga je, naravno, japanski voz Maglev, koji koristi tehnologiju superprovodljive magnetne levitacije.
Ultrabrzi vozovi širom sveta
Za godinu dana Šinkansen vozovi prevezli 159 miliona putnika, sa 13 vozova koji su bili operativni tokom svakog sata (svaki od njih kapaciteta 1.300 putnika sa redom vožnje kao kod gradskih linija metroa). Zato ne čudi što su mnoge druge države sledile primer Japana i izgradile nove brze železnice u poslednje četiri decenije. Najpoznatija po svojim ultrabrzim vozovima je Francuska sa vozom TGV (Train a Grande Vitesse), koji saobraća između Pariza i Liona još od 1981. godine.
Poput Japana, Francuska je uspešno izvezla tu tehnologiju u druge zemlje. Među njima su najduža evropska mreža vozova velikih brzina u Španiji, kao i u Belgiji, Južnoj Koreji i Velikoj Britaniji. U poslednje vreme tu je i prva brza železnička pruga u Maroku u Africi. Francuska TGV mreža se pokazala izuzetno uspešnom. Ona skraćuje vreme putovanja između jako udaljenih velikih gradova zemlje, stvarajući dodatni kapacitet i čineći ova putovanja dostupnim i pristupačnim.
U Velikoj Britaniji, brzi vozovi Eurostar trenutno saobraćaju na linijama od Londona do Pariza, kao i između Brisela i Amsterdama. Od 2003. godine ultrabrza železnica „High Speed 1″ povezuje London sa ostatkom Evrope preko Euro tunela ispod Lamanša. Unapređena mreža „High Speed 2„, koja će se kretati severno od Londona do Midlenda i severa Engleske, biće izgrađena u periodu od 2028. do 2031. godine, dok će druga faza biti izvedena u periodu od 2035. do 2040. godine. Trenutno najbrži voz koji koriste britanski putnici je “Intercity Express Trains”, japanskog proizvođača Hitači, koji se kreće brzinom od 200 km/h.
Planovi širom sveta za razvoj ultrabrzih železnica
Mnoge zemlje poput Italije, Nemačke, Holandije, Tajvana, Turske i Saudijske Arabije trenutno rade na vozovima za namenske linije. Njima će povezivati svoje gradove i direktno se takmičiti sa aviokompanijama na domaćim i međunarodnim linijama.
Indija i Tajland planiraju izgradnju obimne železničke mreže za ultrabrze vozove tokom sledeće decenije. Sjedinjene Američke Države koje favoriziraju auto puteve i avio saobraćaj za putovanja na duže relacije, imaju planove za izgradnju brze železnice u Kaliforniji i Teksasu. Virgin Trains planira proširenje postojeće rute koja će povezivati Majami i Vest Palm Bič kako bi se povezali sa Orlandom, kao i nadogradnju stare pruge za brzine od 180 km/h.
Kineski uspon ultrabrze železnice
U poslednjih 15 godina Kina je zasenila ostatak sveta, koristeći svoju ekonomsku moć da stvori najdužu mrežu ultrabrzih železnica na svetu. Ukupna dužina iznosi oko 29.000 kilometara. Po broju putnika Kina je već uspela da premaši i Japan. Ove linije čine više od običnog načina prevoza, opslužujući čak 31 od 34 kineske provincije. Omogućavaju brze veze kroz ovu ogromnu zemlju, podstičući ekonomski razvoj i učvršćujući političku i društvenu harmonizaciju.
Na samom početku Kina je koristila tehnologiju iz Japana i Zapadne Evrope. Potom ju je značajno unapredila, što joj je omogućilo da postane vodeći igrač u sektoru brzih železnica. Razvojem vozova koji magnetno levitiraju (Maglev), a koji mogu da se kreću brzinama od 400 km/h, nastaviće da održavaju svoju poziciju na svetskom tržištu.
(travelmagazine/pixabay)
Dodajte komentar