Dok savremeni tempo života diktira dugotrajno sedenje – u kancelariji, tokom vožnje ili uz digitalne uređaje – telo tiho trpi posledice nedostatka kretanja, a fizička pasivnost postaje nevidljiva pretnja našem zdravlju.
U savremenom načinu života, gde većina ljudi provodi sate sedeći – bilo za računarom, u automobilu ili pred ekranom – fizička neaktivnost postaje tihi neprijatelj zdravlja.
Nekretanje (fizička neaktivnost) najgore utiče na srce – odnosno kardiovaskularni sistem. Dugotrajno sedenje i nedostatak fizičke aktivnosti značajno povećavaju rizik od:
– visokog krvnog pritiska
– gojaznosti
– povišenog holesterola
– srčanih bolesti (npr. koronarne bolesti, srčani udar)
– stvaranja krvnih ugrušaka (tromboza)
– Pored srca, nekretanje ozbiljno narušava i zdravlje sledećih organa i sistema:
Mišići i kosti – dolazi do atrofije mišića, slabljenja mišićno-koštanog sistema i osteoporoze
Mozak – smanjena cirkulacija utiče na kognitivne funkcije i povećava rizik od depresije i demencije
Pluća – slabija ventilacija i kapacitet, naročito kod starijih
Digestivni sistem – sporiji metabolizam, zatvor i problemi sa varenjem
Ukratko: srce je najugroženije, ali posledice se osećaju na celom telu.
(sd.rs/pixabay)
