fbpx
RAPSODY TRAVEL
Entertainment Zanimljivosti

Sedam saznanja o čokoladi

BAŠ OVA HRANA POMAŽE VAŠEM SRCU: Ne dozvolite da vam loše namirnice skrate životni vek!
RAPSODY TRAVEL

Šta je to tako neodoljivo u ukusu čokolade, ima li više korisnih ili štetnih uticaja na zdravlje i ko je čovečanstvo zadužio njenim otkrićem, naučnici ne znaju tačno ni posle pet vekova njene upotrebe.


1. Vek starija

Pet hiljada godina dobija se iz ploda drveta kakaa Theobroma cacao. Na osnovu lingvističkih i arheoloških dokaza, istraživači su bili ubeđeni da je čokolada nastala u Meksiku ili centralnoj Americi pre 4.000 godina. Međutim, u oktobru prošle godine, kako je objavljeno u časopisu „Diskaveri”, istraživanje ekoloških ostataka na artefaktima na svetlo dana je donelo dokaz da je čokolada postojala još pre 5.500 godina u današnjem Ekvadoru, u kulturi Maja–Činčipa. Kako se širila na sever kontinenta Južne Amerike, postajala je luksuzna roba dostojna da se prinosi bogovima Asteka i Maja.

2. Gusti napitak

Ova prvobitna čokolada međutim nema mnogo toga zajedničkog za današnjom poslasticom. Bila je to smesa od mlevenog zrna kakaa izmešanog sa vodom, kukuruzom, voćem, paprikom i medom, nalik kaši ili gustom napitku.

Kada je prvi put stigla u Evropu u 16. veku, služila se kao toplo piće napravljeno od „čokoladnog alkohola”. „Opasan aperitiv, prostačka namirnica, valjana jedino za indijanske stomake”, ostala je zabeležena ocena jednog engleskog lekara, vek i po pošto je stigla na evropski kontinent, ali je već tada dobijala sve više poklonika.

3. Susret sa mlekom

Sredinom 19. veka evropski poslastičari dodali su šećer i dodatni maslac stvorivši crnu čokoladu, a potom je jedan Švajcarac umešao i mleko u prahu i dobio mlečnu čokoladu i tako je nastala ljubav koja traje do danas. Bela čokolada je izum iz 1930. godine, ne sadrži čvrste materije kakaa, tako da, tehnički, to i nije čokolada.

4. Nova je ružičasta

Onda je svet krajem 2017. godine uzdrmala – ružičasta čokolada: čokoladni gigant kompanija Bari Kalebo (Barry Callebaut) predstavio je rubi, poslasticu živopisne boje. Iako se „recept” za novu čokoladu čuva u tajnosti, eksperti spekulišu da je napravljena od nefermentisanih zrna kakaa koja su zakiseljena, procesom koji je patentiran 2009. godine. Ako je tako, upućeni tvrde da baš taj nedostatak fermentacije sladokuscima daje argument da tvrde da ovo nije prava čokolada, jer upravo taj proces joj daje jedinstven ukus, ali tu se krije i deo odgovora zašto čokolade mogu da budu tako različite.

5. Prava je retka

Mali proizvođači kakaa, a koji tržištu obezbeđuju 90 odsto sirovine, koriste različite tehnike fermentacija, a u septembru prošle godine naučnici su u časopisu „Royal Society Open Science” objavili prvi kvantitativni model za ovaj komplikovan proces i poručili da jedva jedan procenat čokolade bude na tržište izbačen u „poštenoj trgovini”. Nejednakost između velikih kompanija i uzgajivača se zapravo povećava, a tome doprinosi i krčenje šuma zbog proizvodnje ovog čuvenog drveta.

6. Mit da nas čini srećnim

Ako ste u „minus fazi”, ne očekujte da vam čokolada podigne raspoloženje. U časopisu „Planta medika” je 2018. godine objavljen rad koji je analizirao ranija istraživanja njenog uticaja na raspoloženje, a sva su bila loša izvedena, bazirajući se na hemijskim supstancama sadržanim u čokoladi, koje veoma variraju zbog temperature i vremena pečenja kakaovca. Osim toga, sam mozak proizvodi neurotransmiter, takozvani „molekul blaženstva”, jedinjenje anandamid, zbog kojeg se čokoladi pripisuju tako moćna svojstva da nas oraspoloži. Istina, ima ga i u čokoladi, ali u minimalnim količinama, a pride i se brzo raspada.

7. Čuva srce

Možda nas ne čini srećnim, ali ima povoljan uticaj na srce: u časopisu „Srce” 2015. godine objavljen je rad kojim su lekari utvrdili da su osobe koje su jele veće količine čokolade imale manji rizik od koronarne bolesti srca, šloga i drugih kardiovaskularnih problema.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Politika

Loading...

Marija Stevanovic

Diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti sa višegodišnjim radnim iskustvom u brojnim domaćim medijima.
Najviše je zastupljena u rubriikama vesti, društvo i biznis.

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

Video nedelje

Hurricane - Favorito

Oaza komfora i stila u srcu Beograda!

REZERVIŠITE SMEŠTAJ ZA VAŠE SLEDEĆE PUTOVANJE

Booking.com

AUTO PLAC “DB AUTO”-ODLIČAN IZBOR POLOVNIH AUTOMOBILA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Uživajte u odličnom ROYAL WELLNESS CENTRU!

Vremenska prognoza

Priključite se PRess Serbia grupi

PRess Serbia Group
Javno group · 353 članova
 

Pridružite se grupi

 

Oficijalna grupa stranice PRessSerbia

Prijatelji sajta


BG online

Vesti Dana

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

Close