Ovo sigurno niste znali.
Da li je tačno da rana ćelavost i rano osedela kosa (do 40 godina) mogu biti znak kardiovaskularnih bolesti?
Kako je ovo objašnjeno?
– Teško je još reći, treba da sprovedemo dalja istraživanja. Mislim da je razlog genetska predispozicija. Recimo, ako je reč o ćelavosti kod muškaraca, endokrini sistem je pogođen i dolazi do hormonske neravnoteže. Hipofizni nadbubrežni sistem takođe može biti pogođen. To je genetika, endokrina disfunkcija – sve ovo zajedno može doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti u budućnosti. Ovo sve treba imati na umu i pre svega se obratiti endokrinologu, a zatim kardiologu i trihologu.
Kada treba da posetite lekara zbog gubitka kose?
– Gubitak kose može biti privremen. Na primer, kod žena nakon porođaja, kako se nivo estrogena smanjuje. U ovom slučaju reč je o normalnom fiziološkom stanju. Kosa može da opada tokom hemioterapije kod onkoloških pacijenata. Međutim, kosa će obično ponovo porasti nakon prestanka uzimanja leka. Ako se razvije alopecija, onda sama bolest neće nestati.
Postoji studija, koja je zasnovana na eksperimentu spovedenom na miševima, da čupanje kose podstiče njen rast.
– Postoji takva studija Univerziteta u Kaliforniji. Pokazano je da se prilikom izvlačenja dlake aktivira kolektivna funkcija folikula dlake: signal se šalje imunološkom sistemu, a regeneracija tkiva se ubrzava. Kosa počinje snažno da raste.
Može li da se ovaj “tretman” primeni na čoveka?
– Ne još. Bolje je ne čupati kosu, već masirati kožu glave. Tako se stimulišu folikule dlake. Barem 5 minuta uveče svakog dana pre spavanja, nežno masirajte vlasište. Kosa će postati zdravija i gušća. Ovo je svakako prijatnije od čupanja.
Koliko često treba da perete kosu?
– Kada se zaprlja, čak i svaki dan ako je to slučaj. Kada osoba to čini retko, lojna sekrecija se akumulira u predelu kože glave koja sadrži androgene. To može stimulisati proređivanje kose i posledično njen gubitak.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Srbija Danas
Dodajte komentar