Jedan od važnih pokazatelja zdravstvenog stanja i parametar na osnovu koga može da se odredi rizik od oboljevanja od nekih bolesti jeste indeks telesne mase.
Najjednostavnije bi mogao da se shvati kao pokazatelj uhranjenosti, koja svakako uključuje i pothranjenost i preuhranjenost, odnosno debljinu ili prekomernu težinu.
Za njega se obično koristi engleski naziv Bodi mas indeks (“Body Mas Index”) često i samo skraćenica BMI.
Indeks telesne mase izračunava se tako što se telesna težina (m) podeli sa kvadratom visine (h) i otuda formula za izračunavanje ovog indeksa: BMI =m/h.
Kako se tumači i šta znači dobijeni rezultat?
Prema standardima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, stvari stoje ovako:
Ukoliko je indeks telesne mase manji od 18,5 to znači da je osoba previše mršava iza čega može da stoji neki poremećaj u ishrani, zatim neuhranjenost ili neki konkretan zdravstveni problem.
Indeks telesne mase čije su vrednosti između 20 i 25 smatra se optimalnim.
Osoba sa ovim vrednostima je normalno uhranjena i verovatno nema zdravstvenih problema, barem ne onih na koje može da ukazuje odstupanje BMI od normalnog.
Za osobu sa indeksom telesne mase većim od 25, smatra se da ima prekomernu težinu i da je njen rizik od bolesti povišen.
Indeks telesne mase veći od 30 je pokazatelj gojaznosti i on ukazuje na prilično veliki rizik od nastajanja bolesti kao što su dijebetes, zatim visok krvni pritisak i druge srčane bolesti.
Smatra se da on predstavlja i faktor rizika za pojavu nekih malignih bolesti.
Sve ovo međutim ne znači da neko ko ima indeks telesne mase veći ili manji od idealnog, automatski ima i zdravstveni problem ili da će ga imati.
Ovo je samo jedan od brojnih pokazatelja zdravstvenog stanja ali svakako ukoliko neko ima povišen BMI treba da povede računa kako bi svoju telesnu težinu korigovao i sveo u okvire koji se smatraju normalnim i poželjnim.
(ddl.rs/pixabay)
Dodajte komentar