Najpre na hartiji ucrtajte željeni raspored biljaka, vodeći računa o tome kako ćete grupisati nekoliko cvetajućih vrsta
Uprkos svemu, najvažniji i najobimniji prolećni radovi u bašti ne mogu da čekaju bolja vremena. A i zašto bi? Verujemo da će čak i oni koji se njima nikada nisu bavili, a imaju vrt, rado zasukati rukave i posejati ili zasaditi biljke. Zbog toga smo za početnike pripremili mali pregled saveta šta i kako treba da urade.
Ako prvi put obrađujete vrt potrebno je da napravite plan. Na hartiji nacrtajte izgled bašte i ucrtajte željeni raspored biljaka. Ukoliko niste sigurni kako da to uradite, pročitajte savete u nekom od časopisa ili knjiga specijalizovanih za vrtlarstvo ili ih pronađite na internetu. Kada pravite plan vodite računa o grupisanju nekoliko vrsta cvetajućih biljaka (kao i o boji cvetova i vremenu cvetanja), da bi tokom najvećeg dela godine pojedine vrste bile u cvetu.
Pravila
Velike (soliterne) biljke sade se po jedna ili u grupi od po tri, a manje upadljive i niže u većim grupama. Ako je leja mala, bolje je da bude ispunjena jednom vrstom cveća. Neposredno uz visoko gusto žbunje nikada nemojte da sadite visoke i vitke trajnice (višegodišnje biljke), niti ukrasne trave. Nasuprot tome, uz nisko, gusto grmlje – kao kontrast – posadite poluvisoke i visoke trajnice ili niske, guste vrste cveća. Uz usko grmlje, koje raste uspravno, dobro se uklapaju niske i guste trajnice.
Sadnja listopadnog drveća
Obavlja se do polovine aprila. Lišćari se sade u jame širine 1-1,20 m (širina) i 80 cm dubine. Pre kopanja odstranite kamenje i druge otpatke. U sredinu jame stavite kolac za koji će se privezati sadnica, a na dno kvalitetniju zemlju pomešanu sa humusnim đubrivom i tresetom, pa sve izmešajte. Sa sadnice uklonite sve oštećene žile i skratite masu korena za 20 odsto, a grane potkrešite deset centimetara. Gornji nivo busena treba da bude 5-10 cm iznad kote okolnog terena, tako da pri sleganju zemlje dođe na pravu visinu. Sadnica se postavlja u jamu tako što se prihvata za busen (ne za stablo ili grane). Na koren ravnomerno nasipajte dobro usitnjenu zemlju, a sadnicu povremeno uzdignite i lagano spustite da bi se dobro popunio prostor između korenovih žila. Zemlja oko sadnice se zatim postepeno pritiska nogom (ne prejako) kako bi se istisnuo višak vazduha. Korenov vrat ne sme da bude zatrpan niti ogoljen, nego sadnica mora da bude posađena na istu dubinu kao što je rasla u rasadniku. Oko sadnice formirajte čanak kako bi se zadržala voda. Sadnicu privežite uz kolac i obilno zalijte blagim mlazom vode kako se ne bi ogolio koren. Kada zemlja upije vodu postavite oko sadnice malč (delove kore) ili treset, da bi se sprečio gubitak vlage iz zemljišta.
Sađenje ukrasnog žbunja
Jama za sadnju ukrasnog žbunja treba da bude 40×40 cm ili 50×50 cm, u zavisnosti od korenovog sistema. Ako zemljište nije ranije pripremljeno, iskopajte šire i dublje jame (80X60 cm), pa na dno stavite sloj kvalitetnije zemlje i humusnog đubriva ili dobro zgorelog stajnjaka. Pre sadnje uklonite oštećene korenove, slabe i suve grančice. Sadnicu polako zatrpajte zemljom. Korenov sistem pravilno rasporedite, da bi se izbeglo zaostajanje u rastu. Posle sadnje žbun se povuče nagore da bi korenove žile zauzele pravilan položaj. Gaženje radi sleganja zemlje obavite samo blizu ivica jame. Nakon sadnje potrebno je oko sadnice napraviti plitak čanak i natopiti ga sa 30 litara vode. Grupe žbunastih sadnica mogu da se sade i u redovima. Razmak sadnje zavisi od vrste i veličine ukrasnog žbunja. Veće se sadi na razmaku od 1,20 metara, a niže na rastojanju od 80. Kada sadite više vrsta ukrasnog žbunja vodite računa da vrste nižeg rasta ne dođu u sredinu grupe nego po ivicama. Grupa od više vrsta ukrasnog šiblja ne sme da bude izmešana bez reda, nego šiblje morate da grupišete tako da sve vrste mogu nesmetano da se razvijaju. Sadnju listopadnog drveća i žbunja obavite po oblačnom vremenu!
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Novosti
