Otvorena je zanimljiva tema o namirnicama koje jedna drugoj skraćuju vek ako ih držimo zajedno
Vrlo često nam je u posudama sa voćem baš ono koje ne bi trebalo držati zajedno. Prehrambeni tehnolog Ana Kalušević objašnjava zašto ne ide zajedno.
„To je u suštini klimakterično voće, a to znači da je to voće koje nastavlja svoj život i nakon berbe i intenzivno diše. Čim intenzivno diše otpušta gas etilen, koji je biljni hormon i koji daje signal i okolnom voću da brže sazreva“.
Držanje ovog voća zajedno nije nužno loše, već samo skraćuje rok trajanja:
Dakle, brže će propasti kruške ako stoje pored banana, posebno leti, a to se odnosi i na jabuke. Paradajz spada u klimakterično povrće, što znači da ista ova pravila važe i za njega“.
Ona je zaključila da će paradajz trajati duže ako stoji sam, odvojeno od krastavca, nego ako stoji pored njega.
Proklijali luk i krompir ipak se mogu koristiti
Luk i krompir koji proklijaju mogu da se koriste nakon što se ukloni proklijali deo, kako ne bismo bacali toliku hranu, savetuje dr Kalušević i dodaje:
„Crni i beli luk mogu zajedno, ali krompir i luk baš zbog tog disanja doprinose da brže proklijaju i jedan i drugi ako ih zajedno držimo, što je kod nas vrlo često slučaj.”
Naglasila je i koje sve povrće ne bi trebalo da ide u frižider: luk i krompir, paradajz takođe, ali ni lubenica, koju apsolutno svi stavimo u frižider, jer njih jedemo kada su napolju visoke temperature a mi želimo da se rashladimo.
Ništa štetno se neće desiti ako paradajz i lubenica stoje u frižideru, ali to povrće može biti i van frižidera, čime mu omogućavamo da razvije svoj puni ukus.
Naglasila je da bi krastavac mogao da se čuva zajedno sa tikvicama, karfiol sa brokolijem – slično sa sličnim.
Ako je lisnato povrće – sa lisnatim, šargarepa sa drugim korenastim povrćem kao što su celer, zelen, ren.
Brokoli i karfiol ne mogu dugo da opstanu, nekih 3 do 5 dana, ali bi trebalo da ih držimo u frižideru.
Povrće može duže da stoji ako se ovako obradi
Pečurke idu u frižider, a zanimljivo je da će njihov rok trajanja skratiti ako ih već isečemo, usitnimo i tako čuvamo.
Šampinjoni, vrganji, lisičarke, koji se najviše koriste kod nas mogu da stoje nekoliko dana, 5-6 maksimum.
Ako su isečene – mnogo kraće. Ako su već pripremljene, takođe u naredna 3 dana bi ih trebalo pojesti, dok ako su zamrznute mogu da izdrže nekoliko meseci, ali da su prethodno blanširane.
Da bismo zaustavili enzimske reakcije u povrću, koje su neminovne, mi blanširamo povrće i pečurke – dakle spustimo ih kratko u kipuću vodu, izvadimo i tek onda zamrzavamo, savet je stručnjaka.
Od povrća, inače, ništa ne ide baš u svežoj formi u zamrzivač, već se sve prvo izblanšira na opisani način.
Ana naglašava da ni to povrće u zamrzivaču ne može beskonačno dugo da traje.
„Recimo grašak možda može i godinu dana, dok ostalo povrće uglavnom 6 do 8, 9 meseci. U suštini, naše povrće koje je zamrznuto nikada ne može da traje dugo kao industrijsko, jer ih nismo tako brzo ni zamrzli.
Ako bismo držali u kesi namirnice kao što su banane, smokve, breskve, kajsije, kivi, šljive, dinje, paradajz i pečurke, uticali bismo na skraćenje njihovog roka trajanja.
„Preporučuju se papirne kese za čuvanje ili kutije, kontejneri, platnene vrećice i slično, u džakčićima koji nisu plastični, kako bi vazduh mogao da cirkuliše.“
Jagode, maline i bobičasto voće trebalo bi držati u frižideru da bi duže opstale.
Ipak, ovo voće ne može dugo da traje jer ima jako puno vode, često preko 90%, nema ljusku, nema koru, nema šta da ga štiti, a peteljku koju ima nemojte skidati jer to podrazumeva oštećenje tkiva višnje, trešnje ili jagode.
Kidanjem peteljke se ošteti voćka i tako otvori tkivo da priđu mikroorganizmi i ona brže propadne. „Tek kada želite da konzumirate tada operite to voće i skinite peteljke“, zaključila je Ana.
Čak je i hleb moguće zamrznuti, ali i da on može da zamrznut stoji mesec dana ili nešto preko toga:
„Ali ne očekujte da to bude hleb kao u svežem stanju, a nije loše da se tada hleb ubrzano zagreje u rerni ili slično“. Dakle, ako je zamrznut hleb, pa ugrejan u rerni, tog ili sledećeg dana trebalo bi ga pojesti“, navela je.
Na pitanje da li je moguće hlebu koji se ubuđavi odseći taj buđavi deo i nastaviti konzumaciju, Ana je odgovorila:
„Ne predlažem tako nešto, zato što je porozno tkivo i mogu toksini, mikroorganizmi, spore da prodru u sve delove hleba, tako da bi ga trebalo odbaciti.
Naravno da neki hlebovi mogu duže da traju, zavisi i od kog su brašna i kako su mešana ta brašna, kako je pečen i koji je tip, ali generalno je preporuka da on stoji dan, dva ili tri, na temperaturi koja je do sobne“.
Ako se desi da uočimo paučinastu pojavu na hlebu, koja se još naziva i nitavost hleba, to svakako znači da taj hleb treba baciti, jer ova pojava može da ukaže na prisustvo vrlo opasnog mikroorganizma.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Srbija Danas
Dodajte komentar