“Mrak” je peti celovečernji igrani film koji potpisuje kao scenarista i režiser Dušan Milić, a tim se ostvarenjem ovaj autor izdvaja kao jedan od najtalentovanijih na ovim prostorima. Film je već ovenčan nagradom publike na festivalu u Trstu, kao i nagradom “Nebojša Đukelić” na 50. Festu.
Da li nam možete otkriti nešto o radnji i temi filma?
– Srpska porodica, posle pogroma 2004. godine ostaje zatočena u kući u kosovskim vrletima pod protektoratom KFORa. Preko dana sve deluje normalno, a kad padne noć, nesnosan strah obuzima naše protagoniste. Film govori o strahu koji je u ovom slučaju otelotvoren u mraku.
Kako ste došli na ideju da napišete scenario za film “Mrak”?
– Pročitao sam pismo devojčice koja je ona napisala tadašnjem predsedniku o životu dece u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. To pismo me je emotivno pogodilo i bilo je okidač da napišem ovu priču.
Kako ste došli do glumaca, da li ste napravili kasting? U filmu igra i nekoliko stranih glumaca.
– Za svaki film pravim kasting, tako je bilo i za ovaj. Danica Ćurčić u ulozi majke Vukice je našeg porekla, ali ima bogatu internacionalnu karijeru. Izabrana je između nekoliko drugih glumica. Isto je izabran i Slavko Štimac u ulozi deda Milutina, Flavio Parente u ulozi Mauricija, Ivan Zerbinati u ulozi Luke i tako dalje.
Slavko Štimac svojom glumom nosi film?
– On je odličan glumac. I bez njega bi ovaj film izgledao potpuno drugačije.
Mala Miona Ilov igra devojčicu Milicu. Do nje ste došli takođe kastingom. Kako se po vašem mišljenju ona snašla u tako zahtevnoj ulozi?
– Miona je izabrana između stotinak devojčica koje su bile potencijalne kandidatkinje. Važnu ulogu je odigrala intuicija, jer nikakve garancije nema da će na kraju to biti kako treba kada radite sa neškolvanim glumcima, posebno sa decom. Prezadovoljan sam kako se Miona snašla u ulozi, tim pre što je u tom trenutku imala jedva 11 godina.
Film ima elemente horora? I koji je konkretno žanr u pitanju?
– Rađen je u maniru psihološkog horora. Shvatio sam da Srbi žive svakog dana jedan horor film.
Ljudi, a naročito deca se plaše mraka?
– To je ta iskonska tema straha od mraka, koja je meni bila zanimljiva ovde i uklapa se u ideju koju sam želeo da iznesem.
Kuću koristite sa biste napravili atmosferu straha. Da li ste koristili i filmske trilove u građenju atmosfere straha?
– Koristio sam gramatiku filmskog jezika koju su me naučili veliki reditelji čije sam filmove voleo. Kuća mi je bila samo jedan od alata koja mi je pomogla da dočaram atmosferu straha sto verodostojnije.
Vaši raniji filmovi odišu humorom, vedrinom. Negde sam pročitala da su vam uzori Hičkok, Skorceze, Kjubrik?
– Ti moji raniji filmovi su iz perioda kad sam bio mlađi, a sada sam porastao, život gledam drugačijim očima, pa su zato ovakvi moji skorašnji filmovi. U pravu ste, trojica pomenutih reditelja su veoma uticali na mene, i njihovi filmovi su uvek na vrhu liste onoga što volim da gledam.
Muziku je radio Kristijan Ejdnes Anderson?
– Prezadovoljan sam kako je uradio muziku. Svakako da je ona doprinela pravljenju atmosfere straha.
Film je već nagrađen u Trstu nagradom publike, a na nedavno održanom 50. Festu dodeljena vam je nagrada “Nebojša Đukelić”. Pretpostavljam da vam prijaju nagrade. Koju nagradu biste voleli da dobijete, koju priželjkujete?
– Mnoge nagrade priželjkujem, mnoge bih voleo da dobijem, ali samo vreme će pokazati da li će moje želje biti ostvarene.
Vaša dva prethodna filma prikazana su na Berlinskom Festivalu, a ovaj je odbijen?
– Pretpostavljam da je odbijen zbog teme koju obrađuje.
Jelena Tijanić
Dodajte komentar