Iako je čuveni Duško Radović rekao da decu treba kažnjavati kad počnu da liče na svoje roditelje, kad porastu – to izgleda da je neminovnost bez kazne. S godinama postajemo kao naši roditelji.
Iskustva prethodnih generacija govore da smo svi na putu da postanemo kao naši roditelji zbog neizbežnog prelaska u zrele godine, a sada je jasno u kojem trenutku se to zaista dogodi većini ljudi?
Prema Dejli mejlu, studija iz 2019. koju je pokrenuo dr. Džulijan de Silva, plastični hirurg iz Londona, otkrila je da većina žena počinje da liči na svoje majke u dobi od oko 33 godine, a muškarci počinju proces pretvaranja u svoje očeve godinu kasnije, sa 34.
Anketa je obuhvatila 2.000 ljudi. „Svi se u nekom trenutku života pretvaramo u svoje roditelje – i to je nešto što treba slaviti“, rekao je De Silva. „Postati kao naši roditelji glavni je okidač, a faktori načina života takođe su važni.“
Možda ste već postali kao svoj roditelj, a da toga niste svesni
Rani znakovi da žene postaju svoje majke uključuju gledanje istih televizijskih emisija, korišćenje istih izreka i pronalaženje sličnih hobija. Ako ste ikada rekli detetu: „Ako ti je dosadno, onda si dosadan“ ili „Ako želiš nešto slatko, pojedi jabuku“, onda si možda već postala tvoja majka.
Za muškarce znakovi uključuju usvajanje očevih političkih stavova, gašenje svetla u sobama koje se ne koriste i slušanje stare radio-stanice umesto današnjih hitova.
Ako ste ikada razmišljali da na aerodrom stignete barem dva sata pre leta, verovatno ste već postali kao svoj otac.
Da li je postati kao naši roditelji loša stvar?
Ima nečeg utešnog u tome da zanemarite potrebu da izgledate kul ili budete u korak s najnovijim trendovima. Ima nečeg lepog u izboru odeće na osnovu starosti i usmeravanju života do tačke u kojoj većinu stvari svodite na određeni uhodani sistem koji praktikujete.
Kad postanemo kao naši roditelji, nastavljamo li da rastemo i širimo svoje vidike? Ili smo odlučili da postanemo zatvoreni i kruti? To zavisi od toga kakvi su nam roditelji, piše Upworthy.
Primena zrelosti i iskustva uz zadržavanje doze spontanosti i užitka u životu
Šejn Snou napisao je u „Harvard Business Reviewu“ da su istraživači identifikovali jednostavnu ideju koja pomaže ljudima da ostanu otvorenog uma kako stare: „intelektualnu poniznost“.
Istraživači veruju da praktikovanjem ovog koncepta ljudi zadržavaju spremnost na promenu, a koriste mudrost da bi procenili kada je dobro zadržati stare navike. Takođe su otkrili da je veća verovatnoća da će ljudi koji pokazuju „otvorenost za nova iskustva“ držati korak sa svetom koji se menja.
Čini se da je ključ uspešnog dovršetka procesa pretvaranja u naše roditelje prihvatanje predivnih aspekata starenja poput posedovanja neke ušteđevine, dobro opremljenog špajza i sredstava za zamenu ulja u automobilu pre nego što bude prekasno, istovremeno shvatajući da je važno živeti život punim plućima.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar