Biljku koju bi trebalo gajiti u vrtovima i saksijama je ruzmarin. Većina ga koristi kao začin ili ga drži u džakčićima kako bi terao insekte iz ormara, ali ova sestrinska biljka lavande, može mnogo više da pruži.
Ruzmarin je zimzelena biljka koja raste u obliku grma i ima igličaste listove i krhke svetloplave cvetove. Naziv biljke potiče od latinske reči ros (rosa) i marinus (more). Voli mediteransku klimu i mnogo vlage, ali iako potiče sa Mediterana, ruzmarin uspeva i u Engleskoj, Meksiku i SAD.
Poznate su dve vrste ruzmarina: jedna raste kao uspravni grm, a druga stvara zemljani pokrivač. Najčešće srećemo rosemary officinalis i ta vrsta uspeva u gotovo svim uslovima sadnje, od bašte do lonca i saksija. Ruzmarin cveta u proleće. Cvetovi su plave, ružičaste, bele ili ljubičaste boje. Kako bi lepo napredovala i dala svoj maksimum biljku treba držati na prostoru sa puno sunca. Tokom zimskih meseci može ostati napolju, jer podnosi nisku temperaturu i mraz.
Ruzmarin treba redovno i uravnoteženo zalivati. U letnjim mesecima kada su izrazito visoke temperature treba da jednom do dva puta dnevno nagraditi vodom (saksije, žardinjere, lonci…). Istovremeno treba voditi i da se ne pretera sa količinom, jer može da dođe do truljenja korena. Pa ako niste sigurni da li preterujete, bolje neka ostane suvlja zemlja.
U prvih 14 dana od sadnje, zahteva više vode kako bi se dobro ukorenio u tlo. Ako je ruzmarin posađen na otvorenom dalje će kiša brinuti. Otporan je na sušu i može uspešno da preživi i potrebno mu je drenirano tlo, jer ne voli ono koje se ne isušuju dobro. Ruzmerin treba i orezivati, ali i paziti da ga ne napadnu bolesti i štetočine. Jedan od prirodnih neprijatelja mu je korov. Idealno vreme za sadnju je rano proleće. Cveta u aprilu i u septembru.
Lekovitost
Ruzmarin štiti od bakterija i suzbija širenje patogenih mikroorganizma. Poznat je i kao prirodni aspirin, jer umiruje nervni sistem i jača probavu. Bogat je vitaminima i mineralima, u oko 100 grama biljke nalazi se 14,4 g dijetalnih vlakana. Bogat je manganom, kalcijumom, gvožđem, bakrom i magnezijumom i vitaminima C, A, kao i folnom i pantenonskom kiselinom.
Listići ruzmarina i eterična ulja su sjajni za inhalacije i pomažu kod disajnih tegoba. Naučnici su otkrili da udisanjem ulja iz biljaka i trava pomažemo memoriji, te otuda i naziv “biljka sećanja”. Ruzmarin spada u tvrde začine. Pomaže varenju i lučenju žuči. Sjajno se slaže sa pečenim mesom pečenim krompirima.
(edukacija.rs/pixabay)
Dodajte komentar