fbpx
Health and beauty Lifestyle Saveti Zanimljivosti

Rešite se stresa na poslu!

Rešite se stresa na poslu!
RAPSODY TRAVEL

Nekad su nas ubijali izvori stresa, danas nas ubija – stres. Šta je stres, koje sve vrste stresa postoje i koje su osnovne strategije za nošenje sa stresnim situacijama… Evo šta savetuju naši stručnjaci.


Od stresa danas ne možete da pobegnete. Posledice mogu biti jako ozbiljne, ako ne umete da se sa stresom izborite, a upravo je o tome bilo reči na drugoj “Kafi sa psihologom” koja je sinoć održana u organizaciji Hemofarm fondacije.

Tema stresa je izuzetno aktuelna. Gde god otvorimo novine, eto je priča o stresu, svi pričaju kako su pod stresom… I s jedne strane utisak je da je stresa sve više.

S druge strane, ako posmatramo istorijsku perspektivu, i razmislimo, verovatno je ljudima za vreme Drugog svetskog rata bilo teže nego nama danas, ili pre hiljadu godina… Verovatno je prosečnom čoveku bilo teže nego danas. Ili, pre 50.000 godina, kada su naši preci bili pod ozbiljnim rizikom da budu pojedeni. Većina ljudi danas nije u takvom riziku. Iz te perspektive, stresa je, može se reći čak i manje nego pre.

Ono što se promenilo kroz evoluciju je da su nas nekada ubijali izvori stresa. A danas, kad više nismo pod takvim rizikom, ubija nas stres. I to je ono što ovu temu čini toliko relevantnom“, kaže Vladimir Borovnica, psiholog i psihoterapeut Bolnice za psihijatriju Kliničko-bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović”.

Šta je stres?

Stres je normalna, adaptivna reakcija organizma koja nas priprema na borbu ili beg. I u tom kontekstu, stres je korisna stvar, koja nas sprema na neku “akciju”.

“Problem nastaje što u savremenom poslovnom okruženju naše telo reaguje kao pre 1.000 godina, ili pre 100.000 godina, a mi više nemamo takve motorne akcije iza toga.

Mi se iznerviramo i onda… otkucamo mejl. Umesto da kao u prošlosti reagujemo u skladu sa datim okolnostima. To čini da smo mi danas stalno u stanju umerenog ali hroničnog stresa. A taj stres je po zdravlje najopasniji”, objašnjava Borovnica.

Stres je reakcija organizma na određene okolnosti izazvane stresorima (uzrocima stresa), koja ima svoju biološku, a potom i svoju psihološku komponentu. Ono što je danas opasno, je to što živimo u jednom prolongiranom stanju stresa praktično bez predaha.

Poslovni stres ima tri ključne kategorije, kaže Vladimir Borovnica.

“Pre svega tu je preopterećenost obimom posla, rokovima, ciljevima. To je, ako proširimo perspektivu i logično. Kada je tržište (delimično ili potpuno) liberalno, konkurencija gura sve poslovne sisteme ka optimizaciji, i to dovodi do toga da smo svi pod stalnom, ne ekstremnom, ali prolongiranom napetošću koja ne prolazi.

To je prvi faktor stresa.

Drugi faktor stresa na poslu jesu međuljudski odnosi, a treći ključni faktor je balansiranje poslovnog i privatnog. Ovaj treći faktor javlja se kao posledica kompetitivnosti tržišta koju smo pominjali na početku, koja na stera da se naprežemo do maksimuma i ne ostavlja nam mnogo prostora za privatni život.”

Reklo bi se da je upravo ovaj treći faktor onaj “kamenčić” o koji se spotaknemo kad pokušamo da primenimo neke od metoda za oslobađanje od strsea koje se najčešće pominju.

Većina antistres metoda zahteva vreme, recimo – bavljenje sportom. Svi znamo da fizička aktivnost može da pomogne u borbi protiv stresa, ali… većina ljudi danas nažalost nema vremena da se bavi sportom, i upravo činjenica da nemamo vremena je jedan od značajnih stresora u današnje vreme.

Šta nam preostaje onda?

Vladimir Borovnica kaže da ipak imamo na raspolaganju neke mogućnosti.

“Svi znamo da kad smo pod stresom pomažu meditacija, sport, bavljenje nekim hobijem… Ali, to zahteva vreme. Ipak, osim toga, ima i manje očiglednih stvari koje su vrlo efikasne u ublažavanju napetosti izazvane stresom.”

Jedna od vrlo dobrih i korisnih antistres metoda je imenovanje osećanja.

“Kad se nađemo u stresnoj situaciji, trebalo bi da pokušamo da artikulišemo osećanja, da prepoznamo i imenujemo sve ono što se u nama pokrenulo. Prosto da se zapitamo, da li sam se naljutio, šta me je sve naljutilo, da li sam se uplašio, šta me je sve uplašilo, da li sam se razočarao… Da izvučemo dakle što više emocija i da ih imenujemo“, savetuje Borovnica, ističući da se time emocionalna reakcija utišava i stavlja pod kontrolu.

Ovo imenovanje osećanja je prvi korak, a iza toga slede metode koje nam mogu pomoći da situaciju drugačije sagledamo. Uvek iza događaja, a pre stresne reakcije na taj događaj stoji naše tumačenje situacije.

“Recimo, ako ste na poslu, i šef vam da dodatni posao, neko će zbog toga da se naljuti, neko će da se obraduje. Čak će se ista osoba u jednom slučaju obradovati, a u drugom se naljutiti, zato što to možemo različito da protumačimo.

U jednom trenutku to možemo da doživimo kao da nas šef mnogo opterećuje, da ne brine o nama, u drugom kao priliku da se dokažemo, da napredujemo, znak da šef u nama vidi potencijal.

Znači, uvek između događaja i reakcije imamo tumačenje, i to je nivo na kojem postoje antistres metode, koje ljudi najteže percepiraju. Metode koje menjaju naš doživljaj situacije je najteže prepoznati, a tu postoji značajan prostor za borbu protiv stresa“, objašnjava Borovnica.

Problem je u tome što kada imamo neku stresnu situaciju, mi često sebe vidimo kao žrtvu, kao pasivnog, nemoćnog učesnika, a drugu stranu kao bezobzirnu, agresivnu, bezobraznu, dok samu situaciju doživljavamo kao preteću.

Šta možemo da učinimo da promenimo stvari

“Sliku o sebi iz pasivne možemo promeniti u neku aktivniju sliku. Imamo puno istraživanja koja pokazuju da povoljniji ishod stresa ako sebe vidimo kao borca a ne kao žrtvu“, kaže Vladimir Borovnica.

Ovo je ponekad lakše reći nego učiniti, ali nije nemoguće.

Jedna od tehnika koje vam u tome mogu pomoći je da se stalno trudite da svest vraćate na ono što vam je u datoj situaciji cilj.

“Svako od nas ima neke ciljeve u životu. Ali, kako pritisak sa strane raste, mi gubimo svest o sopstvenim ciljevima.

I tu može da se napravi dobra gradacija: ‘imam svoje ciljeve, borim se za njih’, ‘imam svoje ciljeve, mislim o njima, ali se ne bavim njima’, ‘imam svoje ciljeve ali ni ne mislim o njima’ i ‘potpuno sam izgubio svoje ciljeve’.

Što smo niže na ovoj skali to smo pod većim hroničnim, tihim, ali po zdravlje najopasnijim stresom“, objašnjava on.

Zato je jako važno da negujete refleks da razmišljate o svojim ciljevima. Ali, ne na nivou “mantri”, neće vam pomoći da stoji te pred ogledalom i govorite sebi “super sam, ja sam borac”:

“Potrebna vam je rutina koja bukvalno dodiruje nivo ličnosti, u psihološkom smislu. Jako je važno da negujemo rutinu da mislimo o svojim ciljevima u svakoj situaciji. I da kad je situacija napeta, sebi postavimo pitanje zašto smo tu”, savetuje Borovnica.

Problem ume da bude to što je u prirodi čoveka da stresnu situaciju vrlo često doživljava kao preteću. Ono što je važno je da znate da je takva situacija sasvim normalna, i da je posledica činjenica da se ljudi uglavnom fokusiraju na ishod situacije.

“Uzmimo na primer da treba da predstavite neki projekat na poslu, pred šefovima. To je nelagodna situacija, javni nastup, uslovno rečeno, imate tremu… Većina ljudi će se fokusirati na to da li će uspeti ili neće. I upravo taj fokus na ishod je ono što stvara stres. Ali, i kad pokušate da na to gledate kao na izazov u smislu ‘šta mogu da dobijem iz ovoga, unapređenje, projekat’, vi ste manje više na istom”, objašnjava on.

Bez obzira na perspektivu, dakle, da li vam je u fokusu ono što možete da dobijete ili ono što možete da izgubite u nekoj situaciji, vi ste skoncentrisani na ishod, pristup vam je isti.

A zapravo je pitanje koje će vam pomoći da promenite percepciju situacije i da se izborite sa stresom “kako se ja kroz ovu situaciju razvijam, nevezano za to kakav će njen ishod biti”.

“Postavljanjem ovog pitanja vi pored doživljaja pretnje situaciji dodajete i doživljaj šanse. I to je najrealnije. Nije realno da očekujete od sebe da ćete zaboraviti na ishod neke situacije koja vam je u određenom trenutku važna”, kaže Borovnica.

Ali, ako kao deo svog pogleda na svet usvojite i negujete mehanizam prepoznavanja šanse, to može postati odlična antistres tehnika koja će vam pomoći u mnogim situacijama.

Rešite se stresa na poslu!

Da li stres akumuliran tokom života zauvek ostaje u nama

Kada doživimo traumatska iskustva, ona ostaju u nama. Ali, teorija “ono što nas ne ubije, čini nas jačim” važi samo donekle, odnosno, samo ako su u pitanju umereni stresovi.

Ako su u pitanju ekstremni stresovi, ostaju nam traumatska iskustva koja ostavljaju tragove, objašnjava Borovnica, dodajući da se i sa njima može živeti dobro i kvalitetno, ali znatno teže nego ranije:

“Postoje različite kategorije trauma. Jedna je apersonalna trauma. Znači, izađete napolje, sapletete se i polomite ruku, niko vam to nije uradio. Druga kategorija traume je personalna trauma koja dolazi od nepoznate osobe. Izađete napolje i neko vas opljačka.

Treća kategorija je ona koja dolazi od osobe koja nam je izvor oslonca. Recimo… ‘prebije me roditelj’ ili me fizički kazni. I ta kategorija je najgora.

Prva kategorija, apersonalne traume ostavljaju nas u uverenju da je svet opasan. Druga kategorija nas ostavlja u uverenju da je drugi ljudi mogu biti opasni ‘plus’ svet je opasan.

A treća kategorija uči nas da je svet opasan, da drugi ljudi mogu biti opasni, i da je potreba za osloncem opasna. I to je najgora posledica ozbiljnih trauma.”

Stvar je u tome što je prirodni lek protiv stresa i trauma siguran odnos, osećaj da nekome možete da ispričate sve i da vas taj neko razume. A ako vi vučete traume koje dolaze iz izvora oslonca, ako imate problem sa poverenjem i povezivanjem sa ljudima, vaš prirodni put isceljenja se seče.

“Ako imate ovu treću kategoriju, atačment traume, vama je prekinut prirodni mehanizam za oporavak. Problem time postaje samo gori, i to su traume koje se najčešće leče”, objasnio je Borovnica.

Važno je da znate još nešto

To što neko deluje kao da savršeno funkcioniše u životu ne znači da ne može patiti od nekog problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Ima ljudi koji uz odgovarajuću terapiju mogu da žive i rade potpuno normalno. Ali, ima i onih koji ulažu neverovatan napor u prikrivanje svog stanja, tako da njihovi prijatelji, kolege, ponekad čak i članovi porodice ne primete ništa.

Šta ako ne možete više da izdržite stres na poslu

U idealnim okolnostima, promenite poslovno okruženje. Ali… život nisu idealne okolnosti. Vrlo često nisu čak ni blizu idealnih, nažalost.

Vladimir Borovnica ističe da je jako važno da bez obzira na to da li ste trenutno u situaciji koja vas onemogućava da promenite posao, da razmišljate o tome.

“Važan faktor je da razmislite o tome da li stvarno ne možete ništa da uradite ili ste samo jako dugo imali prilično ograničene izbore, tako da ste navikli da se osećate bespomoćno. U takvim situacijama, kad ne možete da promenite okolnosti, važno je da razmišljate o tome zašto nešto radite.

Ako ste u lošem poslovnom okruženju i trenutno niste u mogućnosti da se iz njega izmestite, jako je važno da se svakog dana pitate ‘što ja sedim u ovoj teškoj, zatrovanoj situaciji’.

Ako negujete tu zapitanost, vi prvo menjate sliku o sebi, i sebe vidite kao nekoga ko ima aktivnu ulogu pa sebi kažete ‘ja biram da budem u ovakvim okolnostima koje su grozne jer trenutno nemam bolji izbor’.”

Iako možda zvuči nelogično, zapravo ima smisla.

Ako svakog dana sebi govorite da vi birate da trenutno budete u okolnostima koje vam ne odgovaraju jer trenutno ne vidite bolji izbor, vaša pažnja je usmerena na to da jednog dana prepoznate bolji izbor.

Uz to, vaša slika o sebi je bolja ako se podsećate da je i trenutna situacija pitanje vašeg trenutnog izbora, jer time ostavljate mogućnost da tu situaciju promenite čim vam se ukaže prilika.

Izvor: Mondo.rs

Loading...

Video nedelje

EMIR DJULOVIC & RADA MANOJLOVIC - SVADBA

Oaza komfora i stila u srcu Beograda!

REZERVIŠITE SMEŠTAJ ZA VAŠE SLEDEĆE PUTOVANJE

Booking.com

AUTO PLAC “DB AUTO”-ODLIČAN IZBOR POLOVNIH AUTOMOBILA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Uživajte u odličnom ROYAL WELLNESS CENTRU!

Vremenska prognoza

Priključite se PRess Serbia grupi

PRess Serbia Group
Javno group · 353 članova
 

Pridružite se grupi

 

Oficijalna grupa stranice PRessSerbia

Prijatelji sajta


BG online

Vesti Dana

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

Close