U letnjem periodu je poželjno vežbati u ranim jutarnjim ili večernjim satima kada spoljna temperatura nije visoka, savetuju stručnjaci iz „Batuta”
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, oko 11 odsto osoba od 18. do 64. godine bilo je fizički aktivno u smislu vožnje bicikla, sporta, rekreacije, u trajanju od barem 150 minuta nedeljno. U danu koji nam je ispunjen raznim obavezama nije lako naći vreme za rekreativno bavljenje sportom. Ipak, fizička aktivnost nam može pomoći u savladavanju umora i lošeg raspoloženja, iako nam se u prvi mah tako ne čini.
„Redovna fizička aktivnost nam pomaže u prevenciji hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su dijabetes, bolesti srca, hipertenzija. Značajna je i za održavanje telesne mase, kao i za mentalno zdravlje i poboljšanje kvaliteta života. Odnosi se na svako kretanje koje dovodi do potrošnje energije. Za odrasle osobe, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preporučuje se 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (hodanje, vožnja bicikla, neki vid rekreacije), a za adolescente 60 minuta umerene ili intenzivnije fizičke aktivnosti dnevno. Poslovi koji zahtevaju fizički rad i kućni poslovi su još jedan način da budemo fizički aktivni”, navode iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Kako su ukazali, velikom broju ljudi je teško da se odluči da započne neki vid fizičke aktivnosti i onda lako uspeva da nađe izgovore za odlaganje.
„Letnji, topli dani koji su pred nama upravo mogu da nam posluže kao izgovor za fizičku neaktivnost. Leti ne treba zapostaviti rekreativno vežbanje, već ga treba prilagoditi promenjenim uslovima spoljašnje sredine. U uslovima visokih temperatura osnovni mehanizam odavanja toplote je putem znojenja. Naime, znoj u kontaktu sa kožom isparava i tako se koža rashlađuje. Ukoliko je pored visoke temperature u spoljašnjoj sredini visoka i vlažnost, znoj neće moći da isparava, imaćemo osećaj da nam se zalepio za kožu, i to dodatno može da povisi temperaturu tela”, objašnjavaju iz „Batuta”.
Ukoliko se neko odluči za vežbanje na otvorenom, iz ove medicinske ustanove savetuju da je sa fizičkom aktivnošću najbolje započeti u ranim jutarnjim ili u večernjim časovima dok još spoljna temperatura nije visoka. Kada je reč o vežbanju u teretanama, kakao napominju, važno je da je prostor klimatizovan i da se vežbanje sprovodi pod stručnim nadzorom.
„U toku fizičke aktivnosti, kada se povećava stepen stvaranja toplote, od najvećeg značaja je odgovarajući unos tečnosti. Tu se pre svega misli na vodu, koju treba unositi u manjim količinama, sve vreme trajanja vežbi. Energetska, slatka gazirana pića bi trebalo u toku vežbanja, posebno u uslovima visokih temperatura, izbegavati. Hladni, slatki napici mogu brzo da nas rashlade ali nas ne hidriraju kako bi trebalo. Potrebno je voditi računa i o tome da treba uneti vodu sobne temperature jer prilikom unosa hladne vode dolazi do trenutnog rashlađenja nakon koga se pokreću procesi ponovnog zagrejavanja organizma. Pored unosa vode, da bismo se osvežili, možemo da pojedemo voće ili povrće. Važna je i odeća u kojoj vežbamo. Ona treba da bude komotna i od prirodnog materijala da bi omogućila strujanje vazduha”, objašnjavaju u „Batutu”.
Saveti u vezi sa pravilnom ishranom i načinom ishrane koji treba da prati umerenu, rekreativnu fizičku aktivnost, bilo da je reč o šetnji, vožnji bicikla bilo o vežbama, zainteresovani mogu dobiti u Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, navedeno je u saopštenju.
