Ima gradova koji su predodređeni da budu na vrhu, da su najlepši od svetski centri, da vekovima privlače pažnju miliona ljudi, ali ipak malo koji to grad može kao Istanbul. Jedini svetski grad koji leži na dva kontinenta stotinama godina bio je formalno i pravno centar sveta
Najveći turski grad intenzivno je proživeo novi uzlet svoje države, njene ekonomije i političke važnosti. Iako se poslednjih godina priča pomalo usporila, rad i razvoj se vide na svakom koraku. Turke možete voleti ili mrziti, ali im ne možete osporiti marljivost i upornost, smisao za trgovinu i uslužne delatnosti.
Verujem da bi svaki naš turistički radnik za vreme boravka u Turskoj treba da padne u depresiju. Taj nivo usluge i pažnje s kojom pristupaju mušteriji, mi nikad nećemo imati. Nekad imate osećaj da bi radije celo lokal prilagodili vama nego dozvolili da odete nezadovoljni.
Drugo, i ne manje važno, svaki ugostiteljski objekt ima barem tri puta više radnika nego objekt iste veličine kod nas. Za vrhunsku uslugu morate imati i dovoljno ljudi, a vrhunsku uslugu ne može pružiti jedan čovek koji pokriva petnaestak stolova, što je slučaj u našoj zemlji.
Kulturno-istorijski spomenici priča su za sebe, verovatno nema sredine koja ima bogatiju tradiciju od ovog grada s 3.173 džamije, nebrojeno mnogo ostalih istorijskih vrednosti, dvoraca, crkvi, sinagoga i arhitektonskih spomenika najveće vrednosti.
Samo Plavu džamiju dnevno u proseku poseti trideset hiljada turista, a gužve su još veće gužve oko Topkapi palate. Taj stoletni centar Osmanskog carstva nemoguće je predstaviti fotografijama. Njenu veličinu i grandioznost možda bi uspeo predstaviti snimak dronom, ali za pravi doživljaj morate doći lično i prošetati prostorijama koje je kod nas postala poznata po seriji “Sulejman Veličanstveni”.
Baš zbog te serije većina turističkih obilazaka u poslednje vreme kreće od Sulejmanija džamije, najveće osmanske džamije u Istanbulu, druge najveće u Turskoj. Veća je samo džamija njegovog oca Selima u Edirneu. Za razliku od drugih atrakcija, ulaz u džamije je besplatan, a u samom centru Istanbula ima najmanje desetak onih koje bi trebalo da posetite.
Sve je, naravno, jako lepo uređeno i održavano, kako objekti, tako i kompletna infrastruktura. Topkapi palata, kao i Cisterne Bazilike, neverovatna “Utonula palata”, rezervoar za vodu iz vremena Justinijana, ovih se meseci dodatno restauriraju.
U Kapali čaršiji, drevnom trgovačkom centru s više od pet hiljada dućana i čak dvadeset dva ulaza/izlaza, još uvek ne radi niti jedna žena. Kapali čaršija je zapravo Istanbul u malom, pravi presek mentaliteta ljudi, tradicionalnih ekonomskih grana i mora posetilaca koji nikada ne smeju da smetnu s uma da prva izrečena cena ne sme biti poslednja, kako je sva čar trgovine u cenkanju.
Bilo kako bilo, Istanbul je blizu, cene su povoljne, a ono što nudi teško je nadmašivo. Treba doći i uživati.
Izvor: klix.ba
Dodajte komentar