Rasel Krou rasplakao Džejn Fondu

Rasel Krou rasplakao Džejn Fondu na snimanju filma “Očevi i kćeri”

Kakve su vaše impresije sa snimanja filma Očevi i kćeri?

Priča je jaka, dirljiva. Rasel igra dobitnika Pulicerove nagrade, talentovanog pisca. Međutim, on pati od depresije jer mu je žena  poginula u saobraćajnoj nesreći a treba sam da odgaja svoju petogodišnju čerku Kejti, koju obožava.

Reći ću vam još i da Dajen Kruger sjajno igra njegovu zaovu koja pokušava da na silu usvoji devojčicu jer nije sigurna da je on sposoban da bude otac.

Devojčicu Kejti igra Kajli Rodžers a odraslu Amanda Sejfrid, kako je bilo igrati sa njima?

Na žalost, nisam imala prilike da glumim sa njima. Ja se pojavljujem u scenama koje obuhvataju 1989.godinu a tada se one ne pojavljuju, kao na žalost ni pretalentovane Kvenzane Volis (“Beasts of the Southern Wild”) i Oktavija Spenser  iz Tajnog života kućnih pomoćnica (The Help). Samo mi je Rasel pravio društvo, takoreći. Međutim, iz sjajnog druženja sa Raselom sam saznala da je on uživao u njihovom društvu i da su se divno slagali na setu.

Hajde onda da se vratimo na saradnju sa Raselom, kako je to izgledalo?

Fotografija koju vidite je napravljena prvog dana kaa smo počeli  da snimamo film. Igram njegovog prijatelja i agenta izdavača. Nisam znala šta da očekujem, bila sam uzbuđena i nervozna. Da li će biti zvaničan, ćudljiv, težak za saradnju? Nije trebalo da brinem. Šta reći kada me je bez problema više puta rasplakao dok smo snimali zajedničke scene.

Ja sam ta koja dolazi po njega u psihijatrijsku kliniku da ga vodi kući, posle godinu dana provedenih u ustanovi. Dugo je silazio niz stazu, ja sam ga čekala dole i posmatrala dok mi se približavao. Divila sam se govoru njegovog tela, načinu na koji  je dočarao  utučenog, u pojam ubijenog čoveka i oca. Prosto zadivljujuće.

A šta biste rekli o Raselu kao čoveku?

Rasel je prijatan, posvećen i pametan. Pažljiv i uviđavan kao kolega.  Nisam imala predstavu kakav je. Trebalo bi ali eto, nisam, jer kad iza sebe ostaviš neverovatne uloge u filmovima poput Gladijatora, Blistavog uma ili Noja, naravno da moraš biti više nego pametan. Zaista je neizmerno talentovan. A istovremeno je suptilan i ne plaši se da bude veliki. Sposoban da zasmeje i bude vrlo duhovit. U jednom trenutku je kao dečačić a u sledećem ga vidite kako je uronio u dubine bola i svu teksobu lika koji tumači u filmu “Očevi i kćeri”. Verujem da ni jedan drugi glumac ne bi tako dobro dočarao patnju samohranog oca.

Kada sam gledala film Noje, sa našim rediteljem Gabrijelom Mućinom, jako mi se dopao jer je primenjiiv i na današnjicu. Dve suprotne paradigme, koje su važile nekad ali važe i danas, a borba se vodi oko budućnosti naše planete. Ovo sve spominjem jer je Rasel jedan od retkih glumaca koji je kadar da sa ulogama, poput uloge Noja, preuzme neverovatnu odgovornost, na taj svoj zadatak on odgovara svaki put skoro herojski.

Nekako se stiče utisak da ste potpuno iznenađeni Raselom. Šta ste još otkrili o njemu dok ste se pripremali za ulogu “njegove agentkinje”?

Pa, moram da kažem da se Rasel sastoji iz mnogo čega: osim što je glumac, on je reditelj a takođe ima i ragbi tim u Sidneju i taj tim je deo njegovog odrastanja, podrške.

A kada kažem da je Rasel  “multitasking” osoba, prvenstveno mislim na činjenicu da je putovao svuda po svetu i promovisao film, dok je radio na vrlo složenom i zahtevnom liku Džejka Dejvisa u filmu “Očevi i kćeri”. Impresivno. Volela bih da ponovo budem u prilici da igram sa Raselom u nekom filmu.

Nije tajna da ste oduševljeni i rediteljem filma Očevi i kćeri, Gabrijeleom Mućinom.

Da, naš reditelj, Italijan, Gabrijele Mućino je takođe sjajna  ličnost.  Tvorac U Potrazi za srećom”(“The Pursuit of Happiness”) i “Seven Pounds” sa Vilom Smitom, ali i mnogih drugih filmova.

Kako sam dolazila u Pitsburg i snimala četiri dana pa potom išla kući, Gabrijele me je iznenadio tako što je uradio nešto lepo i dirljivo: napisao mi je jedno dugačko pismo koje mi je značajno pomoglo da shvatim kakav je bio odnos Raselovog i mog lika, a sve to napisano divnim, nežnim rečima. Na setu je njegova moć opažanja bila dragocena  a takođe je uvek bio od velike pomoći i vodio nas kroz scenu do potrebne doze emotivnosti.

Evo fotografije na kojoj primam Pulicerovu nagradu umesto mog klijenta i prijatelja u filmu Džejka Dejvisa (Rasel Krou) , koju je dobio posthumno.