Putnik aviokompanije Cathay Pacific ukrcao se u martu na let iz Kanade za Hong Kong, sa daljom konekcijom ka Vijetnamu. U međuvremenu, Hong Kong je ukinuo tranzit na aerodromu (25. marta), a Vijetnam je svoje granice zatvorio.
Naredna tri meseca, ovaj putnik proveo je na aerodromu. Dok je boravio tamo, aviokompanija Cathay Pacific bila je u obavezi da mu obezbeđuje obroke. Smatra se da je besplatna hrana i bila razlog što se toliko zadržao na aerodromu. Naime, ovaj čovek imao je prijavljeno boravište u Hong Kongu i pravo da uđe u zemlju, uz poštovanje pravila obaveznog dvonedeljnog karantina.
Nakon tri meseca provedena na aerodromu, putnik je iznenada odlučio da izađe. Prošao je imigracionu kontrolu, testirao se na virus i nakon dobijanja negativnog nalaza, produžio kući – u Hong Kong.
Ovaj slučaj je jedan od nekoliko koji su privukli pažnju medija. Još desetina putnika zadesila se na aerodromu zbog zatvara granica zemalja u koje su putovali i zbog toga što su ima aviokompanije greškom dozvolile da realizuju letove. Ovi putnici su, budući da „ne predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost“, ostavljeni da borave na aerodromu, umesto da im je pružena pomoć u organizovanju povratka kući.
Slučaj „Terminal“
Verovatno najpoznatija osoba koja je živela na aerodromu je Mehran Karimi Nasseri, čiji život je poslužio kao inspiracija za film „Terminal“ sa Tom Henksom u glavnoj ulozi. Ovaj čovek je proveo 18 godina na terminalu 1 aerodroma Šarl de Gol u Parizu. Nakon što je zbog protestovanja potiv šaha dobio status izbeglice u Belgiji, odlučio je da se preseli u Ujedinjeno Kraljevstvo. Ali tokom putovanja, lopovi su mu navodno ukrali torbu sa pasošem i papirima koji potvrđuju da ima pravo da legalno boravi u toj zemlji. Po dolasku u Ujedinjeno Kraljevstvo, nije mu dozvoljen ulaz u zemlju i vraćen je tamo odakle je došao – na pariski aerodrom.
Francuska i Belgija su mu ponudile boravište, ali on nije želeo to da prihvati, jer su u dokumentima želeli da navedu njegovo iransko ime. On je insistirao da želi da bude britanski državljanin, navodeći da mu je majka iz Škotske. Insistirao je da na papirima stoji ime ser Alfred Mehran. Nakon 18 godina provedenih na aerodromu, zbog zdravstvenih problema prebačen je u bolnicu. Odatle je smešten u jedno parisko sklonište, u kome živi i danas. Tokom boravka na aerodromu postao je bogat, jer mu je kompanija Stivena Spilberga za prava do koristi njegovu priču platila 250.000 dolara. Takođe, autobiografija koju je u međuvremenu napisao „Čovek sa Terminala“, postala je bestseler.
Aerodrom kao utočište
Aerodrom je još mnogo puta poslužio kao utočište putnicima, iako, doduše, ne na toliko dug period kao Mehranu Naseriju.
Tako je jedan Tajvanac proveo nedelju dana na aerodromu u Pertu (Australija). On je ostao bez para i nije mogao da plati smeštaj u ovoj zemlji, a nije imao novca ni da plati pomeranje datuma leta unapred.
Ahmed Kannan je proveo čak četiri meseca na aerodromu u Kuala Lumpuru 2013. godine. Ovaj Palestinac je leteo u Tursku bez vize i pasoš mu je tamo konfiskovan. Zatim je deportovan u Maleziju odakle je doleteo. Nažalost, tokom prethodne posete Maleziji on je prekoračio dozvoljeni boravak, zbog čega ni malezijske vlasti nisu htele da ga puste u zemlju. Nakon četiri meseca života u tranzitu, Malezija mu je odobrila vizu, iz humanitarnih razloga.
Edvard Snouden, nekadašnji pripadnik CIA-e, koji je odao poverljive podatke Američke nacionalne bezbednosne agencije, prebegao je u Rusiju. Tamo je proveo 39 dana na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, jer mu je u međuvremenu povučen američki pasoš. Ipak, Snoudenu je odobren privremeni azil u Rusiji.
(travelmagazine/pixabay)
Dodajte komentar