Psihijatar prof. dr Milan Latas ističe da su anksioznost i depresija dva različita stanja – anksioznost je povezana sa brigama i patološkim strahom, dok je depresija povezana sa tugom i gubitkom interesovanja za aktivnosti. U savremenom, brzom načinu života, ova stanja su sve češća i zahtevaju različite pristupe terapiji.
Saznajte razliku između anksioznosti i depresije prema psihijatru prof. dr Milanu Latasu. Otkrijte simptome, terapiju i kako savremeni način života utiče na mentalno zdravlje.
Psihijatar prof. dr Milan Latas objasnio je razlike između anksioznosti i depresije, naglašavajući da je anksioznost povezana sa brigama, dok je depresija povezana sa tugom. U razgovoru za RTS, Latas je istakao da savremeni i brz način života donosi različite izazove i probleme, pri čemu je gubitak voljene osobe jedan od najstresnijih događaja koji može izazvati veliku emocionalnu krizu.
„Anksioznost je patološki strah kada ljudi previše brinu, napeti su i uznemireni, a ne mogu to da kontrolišu. Depresija se javlja kada osoba najmanje dve nedelje svakodnevno oseća tugu i nesreću, i gubi interesovanje za aktivnosti koje je nekada volela,“ objasnio je dr Latas.
Dodao je da je anksioznost povezana sa brigama, dok je depresija povezana sa tugom, raspoloženjem i gubitkom volje. Iako smanjenje volje nije ključni kriterijum, često je prisutno.
Simptomi anksioznosti i depresije
Anksioznost:
Povezana sa preteranim brigama
Ljudi su napeti i uznemireni
Kontrola nad osećanjima je otežana
Depresija:
Povezana sa tugom i gubitkom interesa
Osoba oseća tugu svakodnevno najmanje dve nedelje
Aktivnosti koje su nekada bile prijatne više ne donose zadovoljstvo
Terapija za anksioznost i depresiju
Što se tiče terapije, dr Latas je naglasio da blaže oblike depresije mogu tretirati psihoterapija ili razgovor sa duhovnikom. Međutim, kod umereno teških i teških depresija često su potrebni lekovi.
„Antidepresivi su ranije imali neželjene efekte kao što su sušenje usta i omaglice. Međutim, savremena psihijatrija nudi različite lekove koji mogu pomoći ljudima sa različitim simptomima,“ istakao je dr Latas. Dodao je da je sigurnost antidepresiva važna i da ne bi trebalo da prouzrokuju štetu, te da problem zavisnosti nije prisutan ukoliko se lekovi koriste pod nadzorom stručnjaka.
Govoreći o dužini terapije, Latas je rekao da je minimalni period lečenja od šest do dvanaest meseci, ali neki ljudi mogu koristiti terapiju i duže, u zavisnosti od svojih potreba.
„Što se tiče sedativa, oni su korisni za smanjenje straha, poboljšanje spavanja i relaksaciju, ali mora se pažljivo voditi računa o njihovoj primeni kako ne bi došlo do zloupotrebe,“ zaključio je dr Latas.
Dr Latas naglašava da je važno potražiti pomoć i terapiju prilagoditi individualnim potrebama, bilo kroz psihoterapiju ili lekove, kako bi se obezbedio kvalitetan i bezbedan tretman.
