Bane Obradović, danas jedan od najuspešnijih menadžera u regionu, a njegov prvi posao je bio da prodaje kozmetiku od lokala do lokala.
– Prodavao sam kozmetiku. Idem po robnim kućama, buticima i nudim robu. Sećam se, uđem u Beograđanku, obiđem sve lokale, pa se umorim… Po ceo dan idem i radim, noge me zabole. Nekome ste dosadni, neće ni da vas sasluša pa vas istera, neko vas sasluša, ali neće da kupi, a malo je onih koji su hteli da kupe i naprave veći račun. A ja radim na procenat. Koliko prodam, deo ide meni. Nije bilo lako. Uvek sam razmišljao kako bih mogao da prodam malo više kozmetike, pa da se posle kao čovek odmorim, da ne moram ceo dan da šetam i da imam dovoljno novca – rekao je Bane za Kurir.
Ipak, želja mu se ispunila pa je brzo smislio način kako da utrostruči svoju zaradu. Po preporuci svog ujaka iz Knina, zaposlio se kod prijatelja Mome i Pere Šarac, što je bio pun pogodak:
– Njih dvojica su u Beogradu otvorili diskoteku “Luv”. Oni su rekli da mogu da radim kod njih, da nosim gajbice i čistim đubre. Ja pun sebe kažem da neću to, već da hoću da pravim žurke. Organizovao sam žurke pod nazivom “Veče sreće”. Gosti su plaćali konzumaciju na ulazu i za to dobijali piće, program i potencijalno bili dobitnici neke nagrade, a gazde puniji lokal. Mnogi posetioci to nisu ozbiljno shvatali, već su u onoj gužvi drugima lepili na leđa te nalepnice, a kad bi počelo izvlačenje nagrada, tražili bi po mraku gde je osoba kojoj su zalepili svoju nalepnicu na kojoj je broj sa njihovom potencijalnom nagradom. Naravno, nagrade su bile paketi kozmetike. Tako sam ja imao procenat od prodaje pića u lokalu i procenat od prodaje paketa kozmetike. Nikome nije bilo jasno kako prodam tako puno kozmetike.
Bane je po završetku vojske sa svojim prijateljem prodavao i robu iz Italije.
– Nakon vojske počeo sam da putujem do Trsta s najboljim drugom Goranom Andrejićem i donosim garderobu. Cilj je bio kupiti što jeftinije, a prodati skuplje – kaže on.
Dodajte komentar