Interesantna činjenica: ako izaberete knjigu iz dela za „klasika“, a ne sa police za samopomoć, vaša šansa da živite srećan život značajno će porasti. Za sreću, su nam savim dovoljne ideje, poznate hiljadama godina. Probajte ovih 5 rituala za život bez stresa i briga.
1. Ne uznemiravaju nas događaji, već ubedjenja
Zamislite, da vas je napustio voljeni. Jeste li tužni? Da li će svet ikada više biti isti?
Sad zamislite isti scenario, ali na kraju saznajete da je taj čovek psihopata koji je ubio tri svoja bivša partnera. Da li ste uznemireni što vas je ostavio? Ne, uplašili ste se!
Postaje jasno da sama činjenica razdvajanja nije toliko važna koliko i vaš pogled na situaciju.
Naše emocije nisu slučajne, one proizilaze iz naših misli.
„Učenje stoika pokazuje da nema loših ili dobrih događaja, postoji samo naša percepcija o tome šta se dešava. Šekspir je zaključio ovo: „Nije ništa ni dobro, ni loše – to razmišljanje čini sve takvim.“ I Šekspir i antički filozofi nas uveravaju da je svet ravnodušan i objektivan. Kao što kažu stoici kažu: „To mi se dogodilo“ i „To mi se dogodilo, i to je strašno“ nije isto. Ako se fokusirate samo na prvi deo, bićete vedriji i bićete u stanju da napravite nešto dobro od svega toga, bez obzira šta da vam se desi. „
Većina preživljavanja je prouzrokovana našim iracionalnim uverenjima.
Sledeći put, kada se suočite sa negativnim emocijama, ne fokusirajte se na događaj koji je služio kao razlog. Pitajte sebe koliko su vaše misli racionalne. Iracionalne izazivaju anksioznost, ljutnju ili depresiju.
Promenite tok misli i možete se izboriti sa emocijama: „Čak i ako me ostavi, upoznaću nekog drugog. To se i ranije dešavalo, i ja sam se izborio/a. „
Ali šta da radite ako ste zabrinuti zbog budućnosti?
2. Kontrolišite to što možete i zanemarite ostalo
Da li poznajete Spokojnu molitvu Reinholda Niebuhra, američkog teologa koji je živio na prelazi XIX i XX veka:
„Bože, daruj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti,
hrabrosti da promenim stvari koje mogu,
i mudrost da prepoznam razliku.“
Reinhold Niebuhr je došao do ove ideje tridesetih godina prošlog veka. Stoici su propovedali ovu jednostavnu ideju pre 2000 godina. Antički filozofi posvećivali su puno pažnje kontroli, ali nisu bili opsednuti s njom. Ključna misao stoicizma: „Mogu li nekako uticati na to?“
Ako je odgovor da, uradite to. Ako ne možete … to znači da ne možete. Zabrinutost ne dovodi ni do čega osim do stresa.
Sledeći put kada budete brinuli zbog toga što se dešava, zaustavite se na trenutak i zapitajte se: „Mogu li da utičem na događaj?“ Ako je odgovor „da“, onda prestanite da brinete i na posao. Ako ne možete da kontrolišete situaciju, zabrinutost neće poboljšati situaciju.
Tuga, bes, nerviranje – to su iracionalne reakcije, a ne najbolji način reagovanja na ono što se dešava.
Kako onda da se odnosimo prema događajima koji ne idu prema planu?
3. Prihvatite sve, ali ne budite pasivni
Najveći broj problema je povezan sa ovom stavkom. Niko ne voli reč „prihvati“. Za mnoge ona znači pomiriti se i predati. Ali to nije tako.
Da pogledamo drugačije. Koja je reč suprotna „prihvatiti“? Negirati (ne prihvatati). Niko nikad ne preporučuje da se negira dogadjaj.
Albert Ellis savetovao je ljudima da isključe reč „mora“ iz svog govora. „Mora“ – i jeste negiranje. Bez obzira na to koliko želite, vaša očekivanja neće prevladati stvarnošću.
Moja deca moraju da se ponašaju dobro. (Ali to ne rade)
Na putu ne mora da bude baš tolika gužva. (Ali, već sat vremena stojimo u koloni)
Kiša ne mora da pada. (Ali na ulici lije)
Negacija je iracionalna, a iracionalna uverenja su osnova negativnih emocija. Dakle, prvi korak je prihvatanje sadašnje stvarnosti. Ali to ne znači da treba da ste pasivni.
Prihvatate činjenicu da pada kiša. Negacija i „mora“ neće ništa promeniti … Ali to ne znači da ne možete uzeti kišobran sa sobom.
„Po našem shvatanju, prihvatanje je sinonim za poniznost, ali za stoike to znači da prihvataju činjenice kakve jesu, a zatim odlučuju šta da rade. Problem je u tome što zbog naših očekivanja doživljavamo prihvatanje kao potčinjenost okolnostima, dok u stvarnosti nemamo pojma šta se može desiti. Kako Stoici kažu: „Hajde da ne trošimo energiju u potrazi za onim što je izvan naše kontrole, bolje da prihvatimo činjenice, idemo dalje i vidimo šta se može učiniti“.
Sledeći put, kad sve krene kako nije bilo zamišljeno, ne negirajte, prihvatite to. Zapitajte se, možete li uticati na ono što se dešava? Ako je odgovor da, radite nešto. Ako je ne, zapitajte se da li su vaša uverenjaracionalna.
Dakle, demonstrirali smo učenje stoicizma o tome kako se suočiti sa negativnim emocijama. To je naša zaštita. Hajde sada da pričamo o napadu – o tome kako poboljšati situaciju.
4. Odlučite, čije ćete dete biti
Znam, znam, zvuči besmisleno. Dajte mi minut, sve ću objasniti.
Sve o čemu smo govorili ranije dolazi iz glave. Kao što smo već objasnili, skoro svi naši problemi potiču iz glave. Ali ako želimo da poboljšamo situaciju, treba da učimo od drugih ljudi.
Niste sami na ovom svetu. Toliko stvari se može naučiti od drugih ljudi: primeri za sleđenje, mentori. Seneka, jedan od stubova stoicizma, izrazio je ovu misao u prelepoj izreci koju veoma volim:
„Volimo da ponavljamo da ne možemo da biramo roditelje, da su nam određeni slučajnom voljom, ali smo stvarno moćni da biramo čiji sinovi želimo biti.“
Kada sam razgovarao sa profesorom Andersom Eriksonom, rekao je: ako želite postati bolji u bilo kojoj oblasti, prvi korak je da nadjete nastavnika.
Anders: „Neophodno je razgovarati sa čovekom koji te inspiriše, koji nešto obavlja na nivou koji biste želeli da dostignete. Prisustvo takvog mentora će pomoći da stvatite šta možda treba da se promeni kako bi se postigao željeni nivo. Pitajte tog čoveka kako je stigao do njega, zamolite da vam pomogne da utvrdite šta vas u tom trenutku ometa da postignete ono što želite i koji su sledeći koraci ka tom cilju. „
Sledeći put kad naidjete na prepreku, razmislite o čoveku kojem se divite. Studije pokazuju da pitanje „Šta bi učinio na mom mestu?“ može imati snažan pozitivan uticaj na vaše ponašanje.
Primeri sleđenja i mentora savršeno pomažu da se postigne bolja verzija samog sebe. Međutim, šta raditi da se stvarno poboljšate? Kako da znate da napredujete na izabranom putu?
5. Jutarnji i večernji rituali imaju značajan uticaj
Veliki broj studija potvrđuje da rituali mogu znatno poboljšati naše živote. Kakve rituale su preporučivali stoici?
Jutarnji i večernji rituali. Prvi da vam pomogne da se pripremite za naredni dan, a drugi da procenite kako je prošao taj dan i šta se može popraviti u budućnosti.
„Stoicizam nas uči da započnemo dan ritualom koji nas podseća na ono sa čim treba da se suočimo. Marko Aurelije je govorio: „Danas ljudi sa kojim ćeš se sresti, biće …“, a zatim je nabrajao sve negativne osobine koje bi se mogle da sresti tokom dana. Ovo nije pesimistički stav, govorio je: „Sada kad već znaš sve to, više ne doživljavaš sve na svoj račun i ne pokušavaš da razumeš zašto se neko ponaša tako, opraštaš i voliš ih uprkos toga.“ Stoici su verovali da treba početi dan meditacijom, pripremiti se za ono što dolazi i završiti, razmišljajući o tome šta se dogodilo i šta može biti ispravljeno. „
Stoici nisu vjerovali u savršenstvo. Oni su shvatili da smo svi u stalnom procesu rada na sebi. Uvek možešte biti bolji. Kako je Seneka govorio: „Dok ste živi, nastavite da učite da živite.“
Hajde da sumiramo:
Pet tačaka, mudrost antičkih filozofa, mogu vam pomoći da budete srećniji:
Ne uznemiravaju vas događaji, već ubeđenja: samo kraj sveta stvarno znači kraj sveta.
Kontrolišite šta možete da zanemarite ostalo: brige nikada nisu popravile situaciju.
Prihvatite sve, ali nemojte biti pasivni: niko ne savetuje negaciju. Prihvatite. I onda delujte.
Odlučite čije dete ćete biti: Šta bi Supermen uradio u toj situaciji?
Jutarnji i večernji rituali imaju značajan uticaj: planirajte dan, a zatim sumirajte.
(bebamur.com/pixabay)
