Putujemo u jednu od najzagonetnijih država, koja je prva uvela Ministarstvo sreće kako bi svoje stanovništvo učinila srećnim. Pravo na sreću upisano je u njihov ustav.
Smeštena na istočnoj padini Himalaja između Kine i Indije, Kraljevina Butan poznata je u svetu kao mesto na kome žive srećni ljudi. Naime, brojna istraživanja koja se sprovode na području Butana pokazuju kako se preko 90 posto stanovništva oseća srećnim. Čak i na popisu stanovništva postoji kolona u kojoj možete navesti da li ste zadovoljni svojim životom ili ne.
Teško je zamisliti da je tako mala država u planinama Himalaja, do koje se može doći samo sa dva aviona, „najsrećnija zemlja“ na svetu i da ima jedan od najbrže rastućih BDP-a.
Butan je poslednje postojeće budističko kraljevstvo i sačuvao je veliki deo svoje kulture od 17. veka izbegavajući globalizaciju i ostajući izolovan od sveta. Butan dozvoljava samo određenom broju stranaca da uđe u zemlju svake godine, a dvesta dolara dnevno koje mora da plati svaki putnik odvraća mnoge od posete toj zemlji.
Internet, televizija i zapadnjačka odeća bili su zabranjeni u zemlji do pre deset godina. Ali tokom protekle decenije globalizacija je uticala i na Butan. Ipak, u toj zemlji i dalje je sve savršeno izbalansirano.
Butan je jedina država na svetu koja ima GNH. Možda mislite da je GNH samo još jedan statistički zasnovan termin bez primene u stvarnom životu, ali on se odnosi na „bruto nacionalnu sreću“. Proces merenja GNH počeo je kada se Butan otvorio globalizaciji. Njome se meri kvalitet života ljudi i osigurava da se „materijalni i duhovni razvoj dogode zajedno“.
Butanci mere devet ključnih oblasti sreće svakih pet godina – psihološko blagostanje, zdravlje, obrazovanje, dobro upravljanje, ekologija, korišćenje vremena, vitalnost zajednice, kultura i životni standard.
Butan je uradio neverovatan posao u pronalaženju te ravnoteže. Stalno je rangiran kao najsrećnija zemlja u celoj Aziji i osma najsrećnija zemlja na svetu prema Business Weeku.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar