Nekada davno Prag je unutar naučnog sveta koji je proučavao astronomiju, bio omiljeno mesto za istraživački rad.
Astronomija je jedna od najstarijih nauka koja vuče korene iz praistorijskog vremena. Ipak, i dalje postoji veliki broj ljudi koji proučavanje zvezda i ostalih nebeskih tela, smatra krajnje fascinantnim. A ako postoji neki grad koji važi za dom astronomskog sveta, to je onda definitivno Prag.
U bajkoviti češki grad gotike, srednjovekovne romanike i baroka godišnje hrle milioni turista. Ali on ima prilično slavnu i dugovečnu reputaciju u izučavanju astrologije i astronomije, koja seže i do 17. veka. Za to je velikim delom zaslužan Rudolf II, car Svetog rimskog carstva i kralj tadašnje Bohemije (bivša Češka), koga nisu posebno zanimale vladarske obaveze, ali je zato bio veliki ljubitelj i pokrovitelj nauke i umetnosti.
Keplerova zaostavština
Druga osoba zaslužna za popularizaciju astronomije u Pragu bio je svakako Johan Kepler. Ovaj talentovani nemački matematičar proteran je iz Austrije početkom 17. veka, zbog svojih anti-katoličkih uverenja. Kepler je u Prag došao na poziv danskog astronoma Tiha Brahe, koji mu je ponudio mesto pomoćnika. Zanimljivo je da je Kepler pored naučnih istraživanja, bio i lični astrolog cara, odnosno izrađivao je horoskop za Rudolfa II, koji je bio fasciniran mističnim uticajem planeta na život pojedinca.
Po čemu ćemo najviše pamtiti Keplera? Po tome što je ustanovio kretanje planeta po elipsama, te time srušio teorije i verovanja da se planete kreću oko Sunca po kružnicama (Prvi Keplerov zakon). Takođe, u svom najznačajnijem delu Astronomia nova, Kepler je objasnio svoje viđenje plime i oseke kao posledice delovanja Meseca. Sve ovo je otkrio tokom života i rada u Pragu.
Astronomski sat Orloj
Ne smemo da zaboravimo da je pored Karlovog mosta, najveća atrakcija za turiste koji posećuju Prag, čuveni Astronomski sat Orloj. On se nalazi na katedrali Lund. Praški Orloj je treći najstariji astronomski sat na svetu, a u funkciji je od 1410. godine. Ovaj specijalno izrađen brojčanik pokazuje izlazak Meseca i Sunca, zatim dane, mesece i godinu, položaje glavnih planeta kao i zodijačku konstelaciju.
Kod sata se nalaze četiri figure koje se pokreću svakog sata, a “Smrt” (predstavljena kosturom) meri vreme. Za svaki sat postoji po jedan kip apostola na postolju iznad sata, a svih 12 pokazuju se u podne.
Da je ovaj sat jedinstven, dokaz su još tri manja sata koja se nalaze na njemu, a koja pokazuju: staro češko vreme (spoljni krug), srednjeevropsko vreme (centralni krug) i vavilonsko vreme (unutrašnji krug). Vavilonsko vreme, inače, razlikuje se po sezoni – sati su kraći zimi, a duži leti, a Orloj je jedini sat na svetu koji je u stanju da ih meri.
Za vreme II svetstog rata, sat su skoro uništili nacisti. Samo zahvaljujući naporima građana Praga, veći i najvažniji deo časovnika je sačuvan. Inače prema jednoj legendi, veruje se kako će Prag zadestiti velika nesreća ukoliko se sat zapusti ili prestane da radi, te se časovnik redovno održava u dobrom stanju.
Opservatorija Štefanik
Ukoliko se zateknete u Pragu, obavezno posetite i opservatoriju Štefanik. Ovo zdanje koje je podigao slovački astronom Milan Rastislav Štefanik, se nalazi u vrlo tihom i prijatnom kraju grada, blizu palate i vrta Lobkovic, kao i parka Petrin.
Pored opservatorije svartite i do Klementinuma. U ovom storijskom kompleksu nekadaje bio smešten manastir jezuita, potom univerzitet i, metereološka stanica, a danas je dom možda i najlepše biblioteke na svetu, koja je prepuna starih izdanja (20.000 knjiga), ali i raznih astronomskih spisa, satova i globusa iz 17. i 18. veka.
Unutrašnjost biblioteke je prilično čarobna – enterijer krasi barokni stil, dok je prelepe freske na plafonu oslikao Jan Hiebl, prikazavši različite motive jezuitskih svetaca. Ne bi nas čudilo da ovde sretnete Dambldora iza neke od polica, kako pravi čaroliju iznad prašnjave enciklopedije.
(travelmagazine/pixabay)
Dodajte komentar