Svi znamo kakav je fizički osećaj biti pod stresom. Dlanovi vam se znoje, um vam juri, a možda ste primorani i da u poslednjem trenutku odete do kupatila pre nekog važnog događaja.
Međutim, ono čega mnogi od nas nisu svesni je kako stres može da izazove pustoš u našoj unutrašnjosti, ponekad ostavljajući naš organizam u neredu na duge staze.
Da, ti dugi sati i nezahvalni zadaci mogu učiniti više od samo glavobolje. Nova studija je otkrila da stres može oštetiti srce i povećati rizik od srčanih bolesti.
Kada pogledate koliko ljudi doživljava stres na poslu, ovo je ogroman problem. Prema Upravi za zdravlje i bezbednost, stres je sada jedan od najčešćih uzroka dugotrajnog bolovanja na poslu.
Stres uništava naše telo:
Srce
Stres na poslu može udvostručiti rizik od razvoja potencijalno fatalnog nepravilnog otkucaja srca.
Naučnici sa Univerziteta Laval u Kvebeku, u Kanadi, otkrili su da ljudi koji se bave teškim poslom i koji ne uživaju u svom poslu imaju veću verovatnoću da razviju atrijalnu fibrilaciju – obično poznatu kao AF ili AFib.
Zajedno, ovi faktori su bili povezani sa 97 posto većim rizikom od razvoja AFib-a u poređenju sa radnicima koji nisu bili izloženi stresu.
Mozak
Očigledno je da stres u bilo kom okruženju može uticati na mozak. Ustvari, britanska studija je otkrila da poslovi sa visokim stresom čine da mladi radnici dvostruko više pate od velike depresije.
Otprilike svaki šesti Britanac pati od depresije, a žene imaju dvostruko veće šanse da imaju problema sa mentalnim zdravljem. To je najčešći problem mentalnog zdravlja kod starijih ljudi, sa oko 22 odsto muškaraca i 28 odsto žena starosti 65 ili više godina.
Naučnici sa Kraljevskog koledža u Londonu utvrdili su značajan porast slučajeva velikog depresivnog poremećaja kod ljudi koji obavljaju veoma zahtevne poslove, od čega pati 14 odsto žena i 10 odsto muškaraca.
Plodnost
Stres na poslu ne samo da vam kvari raspoloženje, već može uticati i na vašu sposobnost da imate decu. Bilo je mnogo studija tokom godina koje su ispitivale da li stres može uticati na plodnost, sa pomešanim nalazima.
Jedna studija iz 2014. objavljena u časopisu Human Reproduction otkrila je da su žene koje su izjavile da se osećaju „veoma pod stresom“ imale 29 odsto manje šanse da zatrudne od onih koje su bile pod manje stresa.
Naučnici sa Univerziteta u Ohaju istakli su da stres remeti ovulaciju kod žena i utiče na kvalitet sperme kod muškaraca, potencijalno otežavajući parovima da dobiju decu.
Hormoni koji se oslobađaju tokom stresa, kao što je kortizol, mogu da ometaju reproduktivni sistem, izbacujući stvari iz ravnoteže.
Imunitet
Da li ste ikada primetili kako se čini da se stresna nedelja na poslu poklapa sa prehladom? Ispostavilo se da vas stres može učiniti podložnijim bolestima.
Studija sa Univerziteta Viskonsin-Medison, objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, otkrila je da hroničan stres može potkopati našu imunološku odbranu.
To je zato što kada ste pod stresom, vaše telo oslobađa kortizol – koji u malim dozama zapravo može pomoći u upravljanju stresom. Međutim, kada stres postane dugotrajan problem, ovi povišeni nivoi kortizola mogu potisnuti efikasnost imunog sistema.
To znači da je sposobnost vašeg tela da se bori protiv infekcija ugrožena, što vas čini sklonijim prehladama, gripu ili ozbiljnijim bolestima.
Istraživanje objavljeno 2006. pokazalo je da je ovaj efekat povezan sa upalom izazvanom stresom. Hronični stres može dovesti do stanja trajne upale, koja ne samo da slabi vaš imuni sistem već i narušava njegovu normalnu funkciju.
Izvor: PressSerbia/Klix.ba
