Dok obeležava pola veka karijere i otkriva da je ponovo srećna u ljubavi, čuvena pevačica evocira uspomene na sve prekretnice u životu tokom kojeg je sa pokojnim suprugom Slobodanom dobila dvoje dece i četiri unučića, ali se i nekoliko puta kućila
U jeku priprema za veliki beogradski koncert, kojim će 17. aprila u Sava centru obeležiti pola veka svoje karijere, lice legendarne pevačice Snežane Đurišić krije neki poseban spokoj. Još po rođenju kao da je bila predodređena za veliki uspeh i popularnost jer je njen talenat, sada se čini, lako i bez ijedne prepreke našao put do priznanja. Jednako lako kako je ostvarila prve nagrade u pevanju, imala je sreću da i bez traganja nađe svoju srodnu dušu, pa je odmah pošto je postala punoletna otišla pred oltar sa izabranikom Slobodanom Gvozdenovićem, s kojim je potom dobila naslednike Maju i Marka. Nikada joj nije bilo teško da oduševljava brojnu publiku koja joj je dolazila na koncerte. U javnosti je održala mit o sebi kao o ženi kojoj je porodica svetinja, a verovanje u Boga je svakodnevni prioritet.
– Svaki put kada neko naglas izgovori – 50 godina karijere, pomalo se trgnem koliko mi to zazvuči zaista neverovatno. A odmah potom se zamislim, sve češće duboko, kakvu sam sreću u životu imala u svakom mogućem smislu. Sreću u bogomdanom talentu, u bezuslovnoj podršci roditelja, u spletu okolnosti, sudbini, ako želite, takvih životnih puteva koji su me poveli ka muzici još dok sam bila dete. Zamislim se kakvu sreću sam našla u uspehu, u saradnji, pa prijateljstvima sa nekim divnim ljudima, u koncertima i predivnim licima u publici, u muzici. Pa onda osetim zahvalnost jer sve to i dalje traje i ja i dalje uživam – priča folk zvezda dok je ovaj značajan jubilej inspiriše da se osvrne na svoju prošlost.
Detinjstvo zvano popularnost
Snežana je rođena 6. juna 1959. godine u Gornjem Milanovcu. Detinjstvo je provela u Kraljevu sa željom da joj muzika bude suština života. Kada je sa devet godina snimila prvu ploču, njenom ocu Milanu i majci Dari bilo je jasno da imaju dete koje silno želi da uspe.
– Od malih nogu, gde god bih čula muziku, zastajala sam i igrala, a dok se pesma ne završi, niko ne bi mogao da me pomeri s mesta jer bih vrištala. Talenat sam nasledila od mame, koja je lepo pevala, njen otac je bio muzičar, a i moj tata je muzikalan, iako nikada nije pevao. Moj dar je primetio učitelj Toma Martinović, a potom i nastavnik muzičkog vaspitanja u osnovnoj školi u Kraljevu. Nakon razgovora s mojim ocem, prijavili su me na takmičenje amatera pevača “Studio 6 vam pruža šansu”, prvo na gradskom nivou, potom na republičkom, pa na državnom. Imala sam sedam i po godina, a muzički urednik cele te manifestacije bila je pokojna Radmila Trifunović, inače muzički urednik Radio Beograda. Bila je stroga, ali pravična. Slušala je kandidate i samo izgovarala: “Idi i radi nešto drugo.” Kada sam došla na red i zapevala “Kolindu” od Lole Novaković, pitala me je da li znam narodnu muziku. Predložila sam pesmu “Udati se nikad neću” Lepe Lukić, koja je već bila velika zvezda. Odmah mi je saopštila da sam primljena i dodala: “I zapamti, pevaćeš narodnu muziku, jer ako nastaviš ovu zabavnu, moći ćeš da se slikaš kod Toše na ćoše. Od narodne ćeš lepo živeti.” Uvek ću isticati da njoj doživotno dugujem, jer kod nje je mogao da prođe samo onaj ko zna da peva. Pošto sam pobedila, kao debitant, stekla sam pravo da snimim prvu singlicu sa dve pesme, a imala sam samo devet godina – opisuje Snežana, kojoj su se ubrzo otvarala vrata i drugih takmičenja, dok na jednom od njih nije izašla na scenu umesto Lepe Lukić…
(glossy)
Dodajte komentar