San igra ključnu ulogu u kvalitetu života, a mnogi traže načine da ga poboljšaju. Iako su tehnike poput opuštajuće muzike i zamračenih soba korisne, postoji jednostavnija i prirodnija metoda koja može doneti dugoročne benefite – fizička aktivnost.
Vežbanje kao ključ dubokog odmora
Brojna istraživanja pokazuju da je redovna fizička aktivnost direktno povezana sa boljim snom. Vežbanje pomaže telu da brže uđe u fazu dubokog sna, omogućavajući organizmu regeneraciju i odmor. Ljudi koji su fizički aktivni tokom dana često brže zaspe i ređe se bude tokom noći.
Samo 30 minuta umerenog vežbanja dnevno može poboljšati kvalitet sna i produžiti vreme provedeno u dubokim fazama sna. Ova navika može biti posebno korisna onima koji pate od nesanice ili drugih poremećaja spavanja, jer smanjuje stres i umiruje telo pre odlaska na počinak.
Bolji san kroz balans hormona
Vežbanje pomaže u regulaciji hormona koji su ključni za dobar san. Smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, dok istovremeno podstiče lučenje endorfina, koji poboljšavaju raspoloženje i doprinose opuštanju. Kada se telo nalazi u ravnoteži, lakše je zaspati i kvalitet sna se značajno poboljšava.
Osim toga, fizička aktivnost doprinosi pravilnom funkcionisanju unutrašnjeg biološkog sata. Redovno kretanje pomaže telu da održi prirodan ritam budnosti i sna, što znači da će večernji umor dolaziti spontano i olakšati proces uspavljivanja.
Važnost vremena vežbanja
Iako je vežbanje korisno za san, bitno je voditi računa o vremenu fizičke aktivnosti. Intenzivni treninzi neposredno pre odlaska na spavanje mogu imati suprotan efekat, jer povećavaju telesnu temperaturu i ubrzavaju rad srca, što može otežati uspavljivanje.
Idealno je da vežbate ujutru ili tokom popodneva, dok lagane večernje aktivnosti, poput šetnje, mogu da pomognu vašem telu da se postepeno smiri.
Dodatni faktori za bolji san
Pored fizičke aktivnosti, kvalitet sna zavisi i od načina ishrane i okruženja u kojem spavamo. Teški i začinjeni obroci kasno uveče mogu izazvati nelagodnost i otežati uspavljivanje. Takođe, šećer i kofein mogu previše stimulisati organizam, zbog čega ih je najbolje izbegavati u kasnim satima.
Prilagođavanje prostora za spavanje može dodatno poboljšati kvalitet odmora. Udoban dušek, optimalna temperatura u sobi i smanjenje svetlosnog zagađenja pomažu telu da uđe u miran i neometan san.
(24sedam.rs/pixabay)