Drugi po veličini bugarski grad Plovdiv, ponosan je na svoju reputaciju ležernog mesta jer funkcioniše na svoj način. Čim izađete iz autobusa, osetićete promenu tempa života. Ljudi ovde kao da hodaju sporije, ne žure. Kao da imaju više vremena na raspolaganju. Saobraćaj je takođe u odnosu na Sofiju daleko manje užurban. Dok šetate do centra grada kroz park, gde se okupljaju starci da igraju šah, a ljudi odmaraju i ćaskaju u senci starih stabala, Plovdiv će vam se već dopasti i učiniti drugačijim od bugarske prestonice.
Plovdiv – jedan od najstarijih gradova Evrope sa aylyak atmosferom
U centru urbanog distrikta grada Kapani, pod živopisnim freskama na zidovima, u živopisnim barovima grupe mladih ljudi se druže, koketiraju i proveravaju svoje telefone. U kafiću pored džamije Dzhumaya, u centru grada ljudi umeju satima da sede i pijuckaju šolje turske kafe. Čak i mačke na kaldrmisanim ulicama starog grada deluju opuštenije nego drugde. Istežu se a zatim se prevrnu i vrate na spavanje. Ako pitate ljude ovde zašto je grad tako opušten, oni će vam reći: Plovdiv je, aylyak. Reč „aylyiak“ se ne koristi mnogo van Plovdiva, iako se u bugarskim rečnicima pojavljuje s kraja 19. veka. To je pozajmljena reč iz turskog „aylaklık“, što znači „besposlica“, „nered“ ili „skitnica“, a ukorenjena je u turskom „aylık“, što znači „ mesec dana“.
Prema Jani Genovi, direktorki Sofijske kuće za književnost i prevođenje, izvorno značenje aylyak-a bilo je „neko ko je angažovan da radi iz meseca u mesec“, a koji je posledično znao koliko je vreme luksuz. Glagol koji ide uz ayliak je „bichim“, izvedenica od glagola „bicha“, što znači udarati, bičevati ili seći grede i daske sa stabla drveta. Ideja udaranja, bičevanja ili sečenja je podsetnik da je aylyak nešto aktivno. Ako želite da vežbate aylyak, morate da „odvojite“ deo vremena za sebe. Morate preuzeti inicijativu da se odvojite od svojih svakodnevnih briga. Da se opustite i prepustite.
Ali kakvo god bilo poreklo reči, u savremenom Plovdivu, aylyak je dobio svoje značenje i značaj, nešto što se ne sme toliko prevoditi koliko proživeti. Kada tražite od ljudi da objasne šta to znači, najčešće će vam reći šalu. Šala ide ovako. Građanin Plovdiva druži se sa španskim posetiocem grada. „Šta je aylyak?“ pita Španac. Bugarin nekoliko trenutaka razmišlja, a zatim kaže: „To je kao tvoja manana, manana, ali bez stresa.“
Evropska prestonica kulture
Godine 2019. Plovdiv je sa Materom u Italiji delio titulu Evropske prestonice kulture. Kao deo aktivnosti Grada kulture, jedna organizacija – Fire Theatre Mime Company, na čelu sa bugarskim glumcem, rediteljem i umetnikom mimike Plamenom Radevom Georgievim – sprovela je niz javnih konsultacija za dublje istraživanje aylyka. Plamen je rođen u Staroj Zagori, oko 80 km severoistočno, a kada je stigao u Plovdiv 2018. godine, bio je autsajder i aylyak kultura mu nije bila poznata. „Naše istraživanje je bilo teško. Ljudi su pitali zašto smo zainteresovani baš za aylyak. Rekli su da to uopšte nije vrednost, odnosno da je to samo lenjost“.
Ali kroz javne rasprave pojavila se šira slika. Ljudi su govorili da aylyak zapravo vreme. Odnosno da je to kao kada sednete za doručak sa prijateljima i ustanovite da se i dalje družite do mraka. Radilo se o uživanju u vašem okruženju. Bio je povezan sa socijalnim statusom, sa nekom vrstom delikatnog lutanja ulicama bez ikakve veze. I na dubljem nivou – Georgiev je ovo nazvao „Zen aylyak“ – ili ti sloboda duše.
Aylyak – brend ili hipsterski marketing Plovdiva?
U Sofiji su mnogi ljudi vrlo skeptični prema aylyak-u, doživljavajući ga kao ništa drugo do brendiranje prestonice kulture ili hipsterski marketing.
„Mnogi ljudi dolaze ovde da žive jer grad poseduje taj aylyak“, rekla je Svetoslava Mančeva, antropolog i direktor ACEA Mediator-a, organizacije posvećene povezivanju zajednica i urbanih prostora koja u Plovdivu živi već 10 godina. Njena koleginica, Elitsa Kapusheva, koja je odrasla u Plovdivu, nedavno se vratila iz Berlina u rodno mesto. „Berlin je bio dobar, ali nije imao aylyak“.
Za Mančevu je aylyak ukorenjen u dugoj istoriji kulturne raznolikosti Plovdiva. Jedan od najstarijih gradova Evrope bio je komercijalno središte u 19. veku. Od svih gradova Osmanskog carstva, bio je drugi po značaju trgovine nakon Istanbula i dom Jevrejima, Grcima, Bugarima, Romima, Jermenima i Slovenima, zbijenim na ulicama i kafićima ili kafićima. Mančeva kaže da je aylyak bio odgovor na izazove života sa strancima. „Reč je o pronalaženju sopstvenog prostora u gradu“, rekla je. „Za mene je tlo aylyak-a komunikacija. Ne treba da volite jedni druge. Važna je volja za razgovorom, želja za razumevanjem “.
Istorijski izveštaji o kafićima u Plovdivu u 19. veku opisuju ih kao mesta na kojima su se mešali zanatlije i gde je vreme polako prolazilo. Bugarski pesnik iz 19. veka Hristo Danov s neodobravanjem je pisao o tome kako su ljudi provodili ceo dan u kafanama. Ljudi odlaze u kafanu, napisao je, da puše, razgovaraju, piju kafu i „nestrpljivo čekaju da sunce zađe kako bi mogli da pređu na rakiju od šljiva“.
Autsajderi su takođe prihvatili jedinstveno opušten osećaj Plovdiva. U svom putopisnom prilogu iz 1906. godine, britanskog putnika Džona Fostera Frejzera zaokupio je tempo života u Plovdivu (tada zvanom Filippopolis): „Zamislite scenu. Vrt, osvetljen mnogim lampama. Ispod drveća nebrojeni stolovi. Za stolovima je sedeo „sav Filippopolis“, pijuckao kafu, pio pivo, nazdravljajući jedni drugima u litrima vina. Na jednom kraju vrta bila je mala pozornica. Tu je mađarski bend svirao rapsodije … Bila je nedelja uveče i Philippopolis je uživao.“
Plovdiv – grad koji zna kako da uživa, da se druži i časka
Većina građana Plovdiva reći će vam da je aylyak zapravo pronalaženje prostora i vremena. „Radi se o pronalaženju prostora za predah posle napornog dana. Za ispijanje kafe. Radi se o pronalaženju uglova i pukotina u gradu – uličicama, malim parkovima, klupama – gde se možete družiti sa prijateljima, puštati muziku, piti pivo ili ćaskati. Radi se o stvaranju prostora za druge kada komunicirate. I, kao što je rekao Gerogiev, reč je o pronalaženju prostora slobode usred životnih poteškoća“, rekla je Mančeva koja smatra da ne postoji bolji način života.
Zato ukoliko se zateknete u ovom gradu, prošetajte njegovim ulicama, polako. Sednite u kafić ispred džamije, naručite tursku kafu i porciju kjunefea, deserta poreklom sa Bliskog istoka, koji u sjajnom kulianarskom potezu kombinuje baklavu i sir. Pored kafe dobićete i vodu sa slatkim sirupom od ružine vode, koja će da ukloni gorčinu kafe.
Plovdiv pokazuje da nije sve u vrevi velikog grada, ili ti potrebi da se kupi najnovija tehnološka igračka, da se uvek nešto dešava. Ljudi, a posebno mladi ljudi, iskusili su strašne neželjene efekte burnout-a. Otuda potreba da uspore i da žive više sinhronizovano sa prirodom i sobom.
(travelmagazine/pixabay)
