“Titanik” ili neki drugi film u kojem baš “ne cvetaju ruže” lako mogu da vas rasplaču, čak i ako niste plačljivac. Ako lako zaplačete uz filmove, ne brinite jer uostalom, plakanje je generalno dobro za vas, pošto pomaže da “izbacite” emocije, da ih ne zadržavate u sebi.
“U svetu psihoterapije, verujemo da su emocije veoma dobra stvar, a da je potiskivanje emocija suprotno tome”, kaže psihoterapeut Lena Aburden Derali.
“Ponekad je plakanje oslobađanje emocija koje smo dugo zadržavali unutra, i nemate šta drugo da uradite, osim da plačete”.
I ne samo da je to olakšanje, već je i dobro za vas. Derali kaže da se plakanjem oslobađaju toksini, koji smanjuju stres, endorfin – hormon sreće – i oksitocin, hormon koji nam pomaže da se povežemo sa drugima.
Kada je reč konkretno o plakanju uz filmove, to pomaže da se emotivno povežete sa nečim na ekranu, što se zapravo ne dešava u stvarnom životu. U studiji sprovedenoj 2015. godini, pokazalo se da plakanje uz filmove povećava našu sposobnost da osetimo empatiju prema drugima.
“Mislim da mnogi ljudi koji inače ne plaču često budu iznenađeni kada film bude okidač za epizodu plača. Filmovi mogu da nam otkriju osećanja kojima inače nemamo pristup. Na primer, ako u filmu ima mnogo scena smrti ili gubitka i mi se povežemo sa tim, to nam pomaže da se ponovo povežemo sa svojim tugovanjem”, kaže psihoterapeut.
Derali kaže da je plakanje uz filmove na neki način isceljujuće i da ako ništa drugo, to znači da možemo da se povežemo sa drugima i da osetimo empatiju, čak i kada nije reč o stvarnim likovima.
(mondo.rs)
Dodaj komentar