Pevač Ljuba Aličić progovorio je o porocima, i tom prilikom priznao je da je i sam bio u kandžama poroka.
On je otkrio da mnoge njegove kolege konzumiraju svašta kako bi da bi noću izdržali naporne tezge i koncerte.
Folker je ispričao da bi se radije kockao nego što bi vreme provodio opijajući se po kafanama, kao i da je važno da, ako neko voli da popije, u tome ima meru.
– Kad bih mogao da biram da prokockam stan na ruletu ili se opijam u kafani, izabrao bih ovo prvo! Nema goreg poroka od alkohola jer uz njega, u većini slučajeva, idu još neke druge stvari. Cela estrada vam je primer za to, čast izuzecima. Mnogi uzimaju svašta da bi izdržali da pevaju celu noć na tezgama i nastupima, a to nije dobro. To je šok za organizam – priča na početku Ljuba.
– Ja sam isto bio deo toga, ali kad sam bio mlađi. Međutim, nikad se nisam uništavao. Znao sam za meru. Sedeo sam s kolegama koji pre tezge počnu da piju, nastave dok pevaju i posle toga produže u kafanu. To je hronični alkoholizam. Druže, ako ne možeš da izdržiš posao bez nekog stimulansa, onda ga promeni. Zašto se porazboljevaše silni mladi ljudi, pa zato što ni o čemu ne vode računa. Grešio sam i ja, ali sam sebi rekao na vreme da to više neću da radim. Zato sad živim zdravo, imam određene zdravstvene probleme, ali oni nisu izazvani porocima.
Pevač se potom prisetio situacije od pre dve godine, kada je jedva izvukao živu glavu jer e imao velike probleme kada se zarazio koronavirusom, pa je danima ležao u bolnici.
– Meni korona umalo nije došla glave. Pre dve godine sam jedva pretekao, bio sam baš na granici i nisam znao da li ću da izađem na dve noge iz bolnice. Korona mi je ostavila posledice, ali sam se izvukao. Danas pevam samo kad se meni peva i hoću mirnije da živim. Kao pravi penzioner! Odmaram se, boravim samo s onim ljudima koji mi prijaju i verujte mi da je to recept za mir. Biram koje tezge radim, za koje pare i gde. To je privilegija kad dođete u moje godine. Mladi pevači svuda jure, to je normalno, ali treba vam staž da biste dozvolili sebi taj luksuz da kažete: „E sad ću ovog meseca samo jednom da pevam.“ Valjda sam zaradio i zaslužio sve to, sad nekad se guraju ovi mlađi po estradi – priča Aličić kroz smeh.
Folker kaže da je sujeta sveprisutna u profesiji kojom se bavi, ali da će svako za sebe radije da kaže da je nema.
– Najviše sujete uvek je bilo u našem poslu i halapljivosti, nemojte da vas bilo ko od pevača laže. Moje kolege misle samo na novac, retki su oni koji ovaj posao rade iz ljubavi i zadovoljstva. To je najviše ona starija garda, moje generacije pevača. Nikad nisam ni kretao da pevam da bih se obogatio, već zato što sam imao talenat. Imao sam bakšiše kojima sam mogao da kupim zgradu, a dešavalo se da ne uzmem ni dinar. Tu vrstu sujete ne smete da imate ako se bavite ovim poslom.
Foto: Printscreen
Izvor: PRessSerbia/ Blic
