Za nama je 159. “večiti derbi”, pun varnica, neispunjenih snova, ali i nepristojnosti. Po čemu će se on, zapravo, pamtiti?
1. Rezultat
Partizan je dosta srećno poveo, jer em Zvezdi po svoj prilici nije priznat regularan gol, em je Nikolić zatresao mrežu crveno-belih nakon što je izgleda bio u nedozvoljenoj poziciji kada ga je Kosović proigrao. Ali, realno posmatrano, Partizan nije bio inferiorniji. Druga je priča “šta bi bilo kad bi bilo” da je Zvezda povela, ali emotivno stabilnija, sa velikom bodovnom zalihom, a iskusnija za igranje u Ligi šampiona, Zvezda je morala da prikaže više da bi pobedila. Šta god sudija Danilo Grujić odlučivao.
A opet, nije baš da crveno-belima nije odgovarao remi. Bili na 15 razlike, ostali na tolikoj udaljenosti. Deluje to mirno, deluje dovoljno, ma koliko ono prepolovljivanje bodova moglo da znači da će se u treći ovosezonski derbi ući sa sedam bodova razmaka između “večitih”. Da, Zvezda je možda bila bliža pobedi kada se uzme u obzir ozbiljnost njenih šansi, Zvezda je možda i trebalo da pobedi kada se uzmu u obzir sudijske odluke i viđeno na terenu, ali konačnih 1:1 će se pamtiti, jer su oni i najvažniji u borbi za titulu.
2. Nova nada
Mladi Partizanov defanzivac Strahinja Pavlović će tek u maju da napuni 18 godina. A odigrao je kao pravi mali fudbalski zmaj. Morao je da čuva Boaćija, čuvao ga je sjajno. Izlazio da pomaže ostatku ekipe, obavljao poslove skoro besprekorno. Fizički snažan, nekad i malo snažniji nego što to pravila igre dopuštaju a da se ne dosudi faul. U jednom trenutku je razbesneo Marina, na kog je potom naleteo njegov bivši saigrač Zdjelar, pa je tako ovaj 17-godišnjak izvazvao “varnicu”, čini se potpuno nehotice – jer je obavljao posao najbolje što zna. Kada neko tako mlad odigra tako dobro jedan tako veliki i važan meč, onda zaslužuje pohvale. Pohvale, servirane uz želje da nastavi još da radi na sebi, jer je ovo samo jedan početak. Impresivan, ali ipak samo početak.
3. Sudija
Danilo Grujić se nije baš proslavio na ovom derbiju. Nišlija je pokazao tačno deset žutih kartona, a njegovi pomoćnici iz Beograda, Uroš Stojković i Milan Mihajlović, takođe neće baš po najboljem pamtiti ovaj derbi. Zvezdaši će ih pamtiti kao nekog ko je uticao da rezultat ne bude u korist njihovog voljenog tima, a Partizanovci jer su nekim svojim odlukama povodom ponašanja momaka u crveno-belom razbesneli trenera Zorana Mirkovića toliko da je hteo da utrči na teren i pre isteka 90. minuta.
Nije lako držati sve konce igre u jednom ovako napetom meču, ali ko to ne može, ne treba ni da sudi derbi. Grujić je davao sve od sebe da ostane na visini zadatka, ali – teško da bi mu oba tabora dala prelaznu ocenu. Na njegovu sreću, ne ocenjuju ga ni Zvezda, ni Partizan, ni “delije”, ni “grobari”. Ali, i Sudijska komisija imaće šta da zameri njemu, Stojkoviću i Mihajloviću na urađenom u 159. prvenstvenom okršaju “večitih”. Zapravo, Sudijska komisija se već oglasila preko svog predsednika i to se već može smatrati da je zvaničan stav da je Crvena zvezda oštećena. Ali, ispitivaće se još tri situacije.
4. Pavkov
Junak Zvezdine pobede nad Liverpulom ponovo je oduševio “delije”. Dao je gol kojim je izbegnut poraz u derbiju, i to kakav gol, majstorski, sa ivice kaznenog prostora.
Pritom, rešio je ishod ovog derbija kao rezervista, ušavši u igru hrabrom odlukom crveno-belog stratega Vladana Milojevića da već od 46. minuta zaigra sa dva špica.
To što bi tako nešto navijači rado videli od prvog minuta je jedno, ali protiv Partizana koji ima izuzetno borben i pokretljiv vezni red, nije bilo lako izvesti jednog vezistu (Simića) i ubaciti novog napadača. Milojević je to uradio, a Pavkov se na poverenju odužio najbolje moguće, pogotkom za konačnih 1:1 u 74. minutu.
5. Bahatost
Varnice na derbiju postoje maltene od kada su se najveći rivali prvi put i sastali. Ali, u poslednje vreme bahatost fudbalera prevazilazi granice pristojnosti. Jedno je sporečkati se u žaru borbe, ali psovke rivala već od trećeg minuta, udaranje suparnika laktom u lice, hvatanje za gušu, šamar – pokazuju elementranu nepristojnost.
Dok smo znali za stid, starlete nisu ni postojale. Ako u fudbalu zaboravimo na pristojnost, teren će postati najgori rijaliti šou, u kome će se mešati igra s loptom i borilački sportovi, pljuvanje, psovanje, nasilje nad suparnikom i nasilje nad zdravim razumom.
Možda neko od igrača nije vaspitan kako treba, i to je donekle razumljivo imajući u vidu kroz šta smo sve prošli poslednjih decenija, ali postoje disciplinske mere koje mogu da se primene. I, onda čovek nauči šta sme, a šta ne sme da radi. Pa, recimo, “zbog hvatanja rivala za gušu na derbiju – taj i taj ne može da igra četiri meseca i 21 dan”. Zašto četiri i 21? A zašto hvatanje za grlo? Ili, zašto tuča? Zato što je – dozvoljeno? Pa, hajde da više ne bude dozvoljeno.
Jer, ako deca koja budu došla na stadion budu gledala tuču na terenu, sledeći put će sama da je prirede kada budu na tribinama ili ispred nje. Bahatost može da se pobedi, samo treba neko da hoće. Fudbal je i dalje na nogama, bio je na tren u nokdaunu, vreme je za preokret i trijumf. Zbog rezultata koji će se pamtiti. Zbog novih nada koji dolaze. Zbog majstora koje imamo. Zbog nas, ovakvih kakvih smo, željnih nečeg normalnog – baš tamo gde je bahatost počela da se podrazumeva, na fudbalskom terenu. E, pa, ne podrazumeva se.
Foto: Tanjug
Izvor: PRessSerbia/Blic