Nova istraživanja su u velikoj meri unela konfuziju kad je reč o primeni vitamina D, kako za preventivu tako i za lečenje. Dok neka pokazuju da je kod pacijenata obolelih od kovida ustanovljen manjak ovog vitamina, druga naglašavaju da nema dovoljno jasnih dokaza o njegovom preventivnom delovanju.
Prema rečima dr Borislava Kamenova, nedavno je objavljena studija koja pokazuje da je kod osoba sa deficitom vitamina D utvrđen 14 puta veći rizik od teškog kovida. „Treba znati da ovakve pacijente ne ubija sam virus, već imunski sistem koji reaguje takozvanom citokinskom olujom„, rekao je dr Kamenov u emisiji Jutro na TV Prva. „Vitamin D može da zaustavi tu oluju ako ga ima dovoljno u organizmu. On, zapravo povećava mogućnost makrofaga – ćelija koje ubijaju virus i toksine – da deluju.“
Kako je naveo doktor, ne postoji univerzalni recept za sve – zdrave i bolesne, odrasle i decu – kad je reč o potrebnim dozama vitamina D. „Mnogo toga zavisi od količine toksina u organizmu„, kaže on. „Ako ih ima mnogo, treba uzimati više vitamina D. To važi za one kojima su creva loša, koji se truju hranom, imaju nadimanje i gasove, osećaju umor.
Njima nije dovoljno da piju vitamin D, oni treba i da promene hranu i da uvedu redovan probiotik.“ Dr Kamenov je naglasio da su doze od 500 do 1000 internacionalnih jedinica (i.j) prikladne za decu, dok sasvim mala deca mogu uzimati i 2000 i.j. Za odrasle, on preporučuje između 3000 i 4000 i.j. a, kako kaže, starijima nekad ni 10000 i.j. nije dovoljno. „Najbolje je izmeriti nivo vitamina D u krvi i, na osnovu rezultata, propisati tačnu dozu.
(lepaisrecna/pixabay)
