fbpx
Booking.com
Home » Health and beauty » Ovo su deset najvećih zabluda o hrani, za neke sigurno ne znate!
Health and beauty

Ovo su deset najvećih zabluda o hrani, za neke sigurno ne znate!

Država koja je zabranila bacanje hrane

Sigurno vam je mnogo puta rečeno da ne jedete vruć, sveže pečeni hleb da vas ne bi boleo stomak ili pak da vas crni hleb neće ugojiti, ali da li je baš tako? Ovo su deset najvećih zabluda o hrani, za neke sigurno ne znate!


 

Naime, postoji nekoliko pogrešnih, a pritom već raširenih prehrambenih predrasuda, a ovo su deset najvećih zabluda o hrani:

1. Krompir goji

Kakva kleveta! U poređenju s drugim klasičnim prilozima, krompir je čak i mnogo primjerenija alternativa. Krompir u 100 g ima samo 105 kalorija.

Pirinač, s druge strane, ima oko 170 kalorija, a ista količina testenine ima oko 225 kalorija.

Međutim, savetuje se oprez što se tiče pomfrita: štapići od krompira, prženi na masti, sadrže približno 370 kalorija po porciji i to bez majoneza.

2. So podiže krvni pritisak

Ova teza temelji se na logičnoj pretpostavci da so veže vodu, povećavajući tako volumen krvi i podiže krvni pritisak.

I zaista, miševi u laboratoriji reagovali su na slanu hranu povišenjem krvnog pritiska.

Ali ako bisimo dozu primenjenu u eksperimentima na životinjama preračunali na ljude, dobila bi oko pola kilograma soli dnevno.

Trenutno smo u proseku od osam grama.

Uz to, uticaj konzumiranja soli na krvni prtisak kod ljudi mogao bi se dokazati samo u izuzetnim slučajevima i to tek u vrlo maloj meri.

Dakle, većina nas mirne savesti može jaje za doručak začiniti prstohvatom soli.

3. Moguće je predozirati se vitaminima

Kao što je to često slučaj, primenjuje se Paracelzusova rečenica: „Doza čini otrov“.

Svako ko uzima vitaminske dodatke bez preporuke lekara i u nekontrolisanim količinama, može, u najgorem slučaju, naštetiti vlastitom zdravlju.

Na primer, u slučaju predoziranja vitaminom C, može doći do ozbiljnog proliva, a vitamin B6 može dovesti do neuroloških poremećaja.

Vitamin A (sadrže ga svinjska i goveđa jetra) može oštetiti fetus u materici čak i uz malo predoziranje.

U nekoliko istraživanja čak se sumnjalo na beta-karoten, koji povećava rizik od raka pluća kod pušača u izoliranom obliku i u velikim dozama.

Ali nemojte se bojati hrskave šargarepe: rizik od predoziranja obično postoji samo kod visokokoncentrisanih dodataka prehrani.

A to je zapravo suvišno za zdrave ljude, sve dok redovno jedete sveže voće i povrće, integralne žitarice i mlečne proizvode, kao i malo mesa i ribe.

4. Spanać je najveći izvor gvožđa

I dalje kruži glasina kako spanać ima senzacionalno visok sadržaj gvožđa.

Ali ta pretpostavka se temelji na nesporazumu: švajcarski fiziolog Gustav von Bunge odredio je sadržaj gvožđa od 35 mg na 100 g sušenog spanaća.

Kasnije se ta vrednost jednostavno prenela na sveži spanać koji se, međutim, sastoji od 90 odsto vode. Trebalo bi podeliti sadržaj gvožđa i tako doći do vrednosti od 3,5 mg gvožđa na 100 g, što je prosek za povrće.

Takođe treba napomenuti da telo manje koristi gvožđe biljnog porekla od onog iz životinjske hrane.

5. Ako jedete kasno uveče, ugojićete se

Svako ko tokom dana jede dovoljno i još uvek redovno uživa u raskošnoj večeri ili kesici čipsa ispred televizora, zaista mora da očekuje šlauf na stomaku.

Međutim, to je samo zato što je ukupan broj kalorija unesenih tokom dana previsok.

Samo to određuje hoćete li se ugojiti ili izgubiti na težini ili održavati svoju težinu konstantnom.

Naravno, možete uštedeti na kalorijama otkazivanjem večere. Ali to takođe funkcioniše ako preskočite doručak ili ručak.

Zaključak je da nije važno hoćete li to uraditi ujutru, u podne ili naveče.

6. Od vrućeg hleba boli stomak

Ovo je verovatno „pedagoška glasina“ iz vremena siromaštva. Naime, tako su se uveravala deca da ne načinju sveži hleb dok ne pojedu stari.
Danas svako iz vlastitog iskustva zna da može jesti i hrskave vruće bagete bez bolnih posledica.

Eventualno kod osjetljivih ljudi jako svež hleb u velikim količinama može dovesti do nadutosti.

Još jedna uobičajena zabluda: što je boja tamnija, to je hleb zdraviji.

Često je brašno obojeno tamnim sladom kako bi pogače imale određenu integralnu privlačnost. Ali samo kad je posebno označeno kao „celo (integralno) zrno“, u njemu zaista i jeste celo zrno.

7. Sirova hrana je najzdravija

Sadržaj vitamina osetljivih na toplotu, kao što su B1, B6, folna kiselina ili vitamin C, ponekad se drastično smanji kod dugotrajnog kuvanja.

Zato je sasvim logično redovno jesti sveže, sirovo voće i povrće.

Međutim, postoje i zdrave materije, poput karotenoida iz šargarepe i paradajza, koje su nakon zagrevanja posebno korisne za telo.

Neke namirnice, poput pirinča, krompira i mahunarki, potpuno su nejestive sirove, druge, poput žitarica, teško su probavljive.

Jaja, meso i riba mogu sadržati bakterije koje su štetne po zdravlje i koje se unište kad se kuvaju. Najzdravija alternativa je uravnotežena mešavina sirove i kuvane hrane.

8. Jedenje jaja povećava nivo holesterola

Holesterol je važna gradivna materija u telu. Srce i mozak su u velikoj meri sačinjeni od te supstance koja je slična masti.

Zato ga telo proizvodi samo u količinama od 1.000 do 1.500 mg dnevno. Dodatnih 100-300 mg dnevno apsorbuje se hranom.

Kokošje jaje sadrži impresivnih 200 mg holesterola (usput rečeno, kašika maslaca sadrži samo smešna 24 mg), ali samo 30-60 odsto toga telo apsorbuje. Maksimalni unos putem hrane je 500 mg dnevno.

Telo na to reaguje prilagođavanjem vlastite sinteze unosa holesterola.

Čini se da brojna istraživanja potvrđuju da ova regulacija deluje toliko dobro da nivo holesterola u krvi ostaje više-manje konstantna – bez obzira na to koliko unosimo s hranom.

9. Smeđa jaja su zdravija od belih

Kakva kokoška, takvo jaje: boja ljuske zavisi isključivo od vrste kokoške, tj. smeđa koka – smeđe jaje.

U prošlosti je zapravo postojala tendencija držanja belih pilića za jaja, a smeđima je dopuštano da rastu kao organski pilići.

Ali u to pravilo ne možemo da se pouzdamo. Srećom, detaljni podaci, uključujući poreklo jaja, ovih dana moraju biti na ambalaži.

10. Ananas prirodno sagoreva masnoće

Bromelin, enzim koji sadrži ananas, navodno deluje na sagorevanje masti. Jedino bi pitanje bilo kakve bi razgradnja proteina trebalo da ima veze s gubitkom masti.

Ali to je suvišno jer se enzimi ionako potpuno razgrađuju želudačnom kiselinom i tako gube svoj učinak sagorevanja. Ali svež ananas je definitivno ukusan.

(ddl.rs/pixabay)

Renata Kulic

Diplomirani novinar/žurnalista sa dugogodišnjim iskustvom u medijima. Za portal PRessSerbia.com piše nekoliko godina i to u rubrici "Lifestyle"

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

PRessSerbia VIDEO NEDELJE – VIDEO ČESTITKE

Naučite Italijanski sa Nevenom!

italijasnki jezik

Vremenska prognoza

RADIO “KOLUBARA”, – slušajte besplatno kvalitetan radio na internetu

RADIO KOLUBARA

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Booking.com

All Topics

Prijatelji sajta


BG online

 

class=

Iskoristite stalne popuste-Ulepšajte se!
ageless

RSS NEVEROVATNE PONUDE DANA:

REZERVIŠITE SMEŠTAJ BRZO I POVOLJNO!



Booking.com

PRessSerbia-logo

PRessSerbia© 2022.

Ukoliko imate bilo kakvu sugestiju, savet, pitanje ili želite saradnju možete nam se obratiti putem emaila: office@pressserbia.com

PRess Serbia