Saobraćajne gužve, loš kvalitet vazduha, velika potrošnja električne energije, mnogo otpad, samo su neki od problema sa kojima su pametni gradovi efikasno izašli na kraj.
Pametni gradovi (smart cities) predstavljaju opremljena urbana područja koja koriste različite tehnologije kako bi život stanovnika učinile kvalitetnijim, lagodnijim i dugoročno gledano-zdravijim. Ovakve gradove vredi posetiti.
Metode uključuju kombinaciju softvera, korisničkih interfejsa i komunikacionih mreža, a najznačajnije rešenje predstavlja takozvani “Internet of things” (IoT) – uređaji, poput senzora, svetla i brojila za prikupljanje i analizu podataka. Gradovi te podatke koriste kako bi unapredili infrastrukturu, komunalne i socijalne usluge, smanjili brojne troškove i unapredili životnu sredinu.
Opservatorija za pametne gradove IMD Svetskog centra za konkurentnost u saradnji sa Svetskom organizacijom za pametne održive gradove (WeGO) sa sedištem u Seulu, izradila je izveštaj koji rangira 142 pametna grada.
Među vodećim pametnim gradovima za 2024. godinu najviše su se istakli:
Cirih, Švajcarska;
Oslo, Norveška;
Kanbera, Australija;
Ženeva, Švajcarska;
Singapur, Singapur;
Kopenhagen, Danska;
Lozana, Švajcarska;
London, Velika Britanija;
Helsinki, Finska;
Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati;
Projekti pametnih gradova postaju ključni kada je reč o rešavanju klimatskih promena i zagađenja vazduha, jer smanjuju emisije ugljen-dioksida i štede električnu energiju. Energetski efikasni objekti koriste senzore i automatizaciju za optimizaciju potrošnje energije, tako što, na primer prilagođavaju osvetljenje i grejanje prema broju ljudi i njihovim potrebama.
Takođe i zelene zgrade sa vertikalnim vrtovima i zelenim fasadama bolje apsorbuju ugljen-dioksid i druge štetne čestice, a sve se više koriste i obnovljivi izvore energije kao što su solarne i vetrogeneratorske stanice. Pametni gradovi takođe podstiču alternativne oblike transporta kao što su bicikli, električni trotineti i automobili.
Izvor: PressSerbia/putovanjaiturizam
