Napetost mišića, naročito u predelu vrata i ramena, je „bolest“ civilizacije koja pogađa gotovo sve u nekom trenutku. Ali kada napetost postaje hronična i dovodi do bola, pogođena osoba ima tešku nelagodnost i svakodnevni učinak je smanjen.
Napetost mišića, koja se odnosi na mijalgije i miogeloze, odnosi se na bolno stanje u muskulaturi vrata ili ramena u kojoj se mišićni tonus stalno povećava zbog preteranog naprezanja ili jednostranog položaja. Dok napetost mišića može da se javlja i u drugim delovima tela, takođe, to je mnogo ređe. Da bi izbegli bolove u mišićima, ljudi nesvesno zauzimaju oslobađajući položaj. Ovo može dodatno povećati napetosti u nekim mišićima, što dovodi do začaranog kruga.
Tri mišića u određenom odgovoru na dugoročan stres postaju kraći: m. levator scapulae, m. trapezius i m. supraspinatus.
Napetosti u mišiću podizaču lopatice može iritirati nerve na zadnjem delu glave, što dovodi do glavobolje. Oko 40 odsto odraslih pate od glavobolje barem povremeno.
Mišići koji su napeti duži vremenski period zbog stresa ili nepravilnog naprezanja gube svoju normalnu elastičnost i postaju kruti, što izaziva bolove u mišićima.
Mijalgija je
Mijalgija je bol u mišićima, što je simptom mnogih bolesti i poremećaja. Najčešći uzroci su preterana upotreba ili preterano istezanje mišića ili grupe mišića. Mijalgija bez traumatske istorije često se javlja zbog virusne infekcije. Dugoročne mijalgije mogu biti indikativne kod metaboličke miopatije, kod deficijenata u ishrani ili sindroma hroničnog umora.
Miogeloza je
Miogeloza je bolno ograničeno otvrdnuće u mišićima. Postoje dve vrste miogeloza: tanke, duguljaste i okrugle. Smatra se da je uzrok nastanka miogeloza preopterećenje mišića, odnosno veoma povišen mišićni tonus. Miogeloze su nakupine mlečne kiseline u samom mišiću ili neposredno oko njega, one nastaju zbog nemogućnosti krvne i limfne cirkulacije da tu mlečnu kiselinu evakuišu iz mišića, te ju prenesu u jetru na dalju preradu. Rezultat takve situacije su kvržice, bolne na dodir. Neobično je što se miogeloze javljaju isključivo u predelu ramenog obruča i međulopatične regije, i nigde drugde na telu.
Simptomi mijalgija i miogeloza
Simptomi mijalgija i miogeloza su svakako bol u mišićima i kvržice u mišićima koje su bolne na dodir. Bolovi u mišićima u ovom slučaju mogu biti prisutni pri nekoj aktivnosti ili tokom mirovanja. Napetost mišića može dovesti do hroničnog bola koji može biti uporan i teško ga je eliminisati.
Bol dovodi do olakšavajućih/nepravilnih položaja, koji imaju negativan efekat na celo telo i mogu dovesti do kasnijeg bola u drugim zglobovima.
Glavobolje su česta posledica hronične napetosti vrata i/ili nepravilnog držanja u ramenom delu/glavi.
U slučaju napetosti i bolova u vratu, promene uslova rada i načina života su od suštinskog značaja. U suprotnom, razvija se hronični bol, a pacijentima su primorani da često uzimaju lekove za bol i da stalno traže tretman od svog lekara.
Lečenje i terapija
Lečenje mijalgija i miogeloza nije uvek tako jednostavno. Najpre treba potražiti osnovni uzrok koji je doveo do ovih stanja. Većina ljudi će potegnuti za klasičnim i najlakšim metodama lečenja, a to su lekovi protiv bolova i odmor/izbegavanje bolnog položaja. Međutim, da li je to uvek najbolje rešenje?
Neke opcije za lečenje i terapiju miogeloza i mijalgija uključuju sledeće:
- Masiranje ugroženog područja tela i okolnih područja
- Redovno vežbanje, pogotovo za region ramena i vrata
- Akupunktura i akupresura
- Knajpova terapija sa toplim tuševima i periodima odmora
- Termički tretman, na primer sa tradicionalnom podlogom za grejanje ili jastukom sa zrnima
- Ciljana meditacija ili vežbe opuštanja, na primer, progresivna mišićna relaksacija
- Promene životnog stila, izbegavajući stres
- Više ergonomska stolica, elastičan naslon ili slično
- Pogodan dušek, bolji oblik jastuka za glavu
Delotvorne vežbe za vrat i ramena
Korektivna gimnastika vam može dosta pomoći u ovom slučaju, i to ne samo kao tretman već i za prevenciju bolova u mišićima u predelu vrata i ramena. Treba da radite vežbe za istezanje vrata i jačanje mišića ramena, leđa i grudi ili da upražnjavate aktivnosti koje poboljšavaju fleksibilnost tela, na primer: jogu, plivanje, brzo hodanje i dr.
Neke vežbe za istezanje vrata:
Spuštajte bradu polako ka grudima, sve dok se ne dodirnu; a kada se to dogodi, treba da ostanete u tom položaju 10-15 sekundi. Posle toga vraćajte glavu skroz unazad, koliko možete, i opet sačekajte da prođe 10-15 sekundi, te sve ovo ponovite.
Spuštajte svoje desno uvo na desno rame i ostanite u tom položaju 15 sekundi; ponovite istu vežbu sa levim uvom i levim ramenom.
Polako okrećite glavu na desnu stranu, sve dok vam vrh brade ne dođe u blizinu desnog ramena, pa ostanite u tom položaju najviše 15 sekundi, te krenite da okrećete glavu prema svom levom ramenu i sačekajte isto 15 sekundi.
Vežbe za vrat i vratni deo kičme je poželjno raditi nakon opuštanja mišića nekom od fizikalnih ili alternativnih terapija. Ovaj program bi trebalo sprovodi minimum tri meseca u kontinuitetu, sve dok bolovi u vratu i ramenima potpuno ne prođu, i ne prestanu problemi sa glavoboljom.
(lovesensa)
