Redovna fizička aktivnost jeste zdrav protivotrov za stres i pomaže sprečavanje srčanih bolesti, ali najveći problem je što je previše ljudi premalo fizički aktivno. Novo istraživanje ukazuje da za fizički napor postoji i dobro i loše vreme, i da ekstremi mogu izazvati štetu.

“Ova studija je još jedan dokaz povezanosti uma i tela. Kada ste ljuti, nije vreme da izadjete i nacepate gomilu drva”, rekao je Bari Džejkobs, psiholog u Zdravstvenom sistemu Krozer-Kistoun u Filadelfiji i član Američkog udruženja za kardiologiju.

On nije učestvovao u izradi studije koju je predvodio Institut za istraživanje javnog zdravlja kanadskog Univerziteta na Mekmaster u Hamiltonu, u Ontariju. Rezultati je danas objavio časopis Američkog udruženja za kardiologiju “Cirkulacija”.

Ranije studije su razmatrale ljutnju i napor kao okidače srčanog udara, ali većina ih je bila mala ili u samo jednoj zemlji, ili je obuhvatala premalo žena ili manjina. Nova studija je u 52 zemlje obuhvatila 12.461 čoveka koji su imali infarkt. Njihova prosečna starost je 58 godina, a tri četvrtine su muškarci.

Oni su odgovarali na pitanja o tome da li su bili ljuti ili uznemireni, ili su imali težak napor jedan sat pre srčanog udara ili u isto vreme prethodnog dana. Na taj način naučnici su mogli da uporede rizik za iste ljude u različito vreme i posledice potencijalnih okidača infarkta.

Ljutnja ili uznemirenje udvostručava rizik od simptoma srčanog udara u roku od jednog sata, a i težak fizički napor čini isto. A tek i jedno i drugo istovremeno više nego utrostručava rizik od srčanog udara.

Rizik je najveći izmedju 18.00 sati i ponoći, nezavisno od drugih faktora kao što su pušenje, visok krvni pritisak i gojaznost.

Važno upozorenje: Pacijenti koji su prijavili stres ili ljutnju, i oni koji su nedavno imali srčani napad, mogu biti skloniji da napad ponovo dožive ili da pomisle da im se to desilo. Isto tako, naporne aktivnosti su što god pacijent tako shvata – nekima je to penjanje uz stepenice, a drugima je to maraton.

Studija, medjutim, ne može da dokaže uzrok i posledicu. Ali, ona je verovatno najbolja dostupna informacija jer nije moguće nasumično narediti ljudima da budu ljuti i vežbaju, i onda videti koliko ih ima srčani napad.

“To je dovoljno veliki uzorak za pouzdanost nalaza”, rekao je Džejkobs.

“Svi moramo naći načina da izmenimo svoje emocionalne reakcije i da izbegnemo ekstremni gnev”, kao što je da sami sebi skrenemo pažnju na nešto drugo, da izadjemo iz stresne situacije, da pokušamo da je vidimo iz drugačije perspektive, da o njoj razgovaramo i dobijemo podršku drugih ljudi, rekao je on.

Nalazi ove studije su i biološki prihvatljivi. Emocionalni stres i napor mogu povećati krvni pritisak i ubrzati srčani ritam, promeniti protok u krvnim sudovima i smanjiti snabdevanje samog srca krvlju, rekao je vodja studije, dr Endrju Smit sa Univerziteta Mekmaster. Ako su arterije već začepljenje plakom, okidač može da blokira protok krvi i dovede do srčanog udara.

“S praktičnog stanovišta, dešava se da je izloženost takvim ekstremima neizbežna”, rekao je Smit.

“Mi i dalje svima preporučujemo redovnu fizičku aktivnost, uključujući i one koji koriste vežbe da bi se oslobodili stresa”, ali ljudi ni u takvim prilikama ne bi trebalo da idu dalje od svoje uobičajene rutine, rekao je on.

Studiju su finansirali Institut Kanade za zdravstvena istraživanja, državni organi raznih zemalja i donacije nekoliko farmaceutskih kompanija.

Izračunajte da li vam preti srčka

“Tihi ubica” u Srbiji – da ne budete sledeći