Ljutnja izaziva zgrčenost žučne kese i otežan rad jetre, pojačana tuga izaziva vremenom problem u plućima i bešici, ogorčenost će ostaviti traga na pankreasu, psovanje, ogovaranje, unutrašnji monolozi izazivaju poremećaj štitne žlezde.
Zanimljivo je i da egzistencijalni strahovi vremenom dovode do usporenog rada bubrega, zatvorenost i pasivnost mogu biti uzrok hemoroida, a emocionalna tvrdoglavost je uzrok blokade u vratu. Emocije su usko vezane uz fizičko zdravlje, a mnoge bolesti uzrokovane su potiskivanjem osećaja. Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak.
Sedam je osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana s funkcionisanjem i zdravljem organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećaji počeli da deluju na zdravlje.
Preterana odgovornost i nametanje tuđe odgovornosti: spazam u plućima i uzrokuje razne bronhitise, astme
Lenjost: problem u radu želuca
Neprihvatanje svoje seksualnosti: problemi sa genitalijama
“Naše telo sve pamti. Ne ostavlja nas sa idejom da je nešto previdelo. Unutrašnji sat i složeni kompjuter pamte svaku misao, emociju, neizgovorenu i izgovorenu reč. Bežanje od samog sebe nas neće odvesti daleko. Zato je bolje napraviti savez sa samim sobom i prihvatiti sebe što iskrenije. Jer svako zakopavanje emocija pravi taloge u telu koji će doći na naplatu kada više ne budemo imali snage za odlaganje”, kaže za portal “Super žena” Aleksandra Maksimović, viši fizioterapeut master integrativne medicine u ordinaciji “Balans Medika”.
Naša sagovornica kaže i da ne treba biti previše oštar i sebe okriviti za sve što nam se dešava.
“Upotrebimo moć ljubavi, nahranimo svoje telo i svaku ćeliju ljubavlju i nežnim prihvatanjem svoje suštine. Niko ne može toliko da nas voli i poznaje koliko mi sebe, ako smo spremni da se otvorimo za put samospoznaje”, kaže i preporučuje da svako pronađe uvek neophodno vreme za sebe.
Preporučuje i da ponavljamo sebi da je “sada vreme da sebe stavimo na prvo mesto”.
SREĆA: SRCE
Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, tegobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost.
BRIGA: SLEZINA
Velika briga utiče i na ispravno funkcionisanje slezine.
STRAH: BUBREZI
Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje uticati na zdravlje.
ŠOK: SRCE
Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će osetiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina.
TUGA: PLUĆA
Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima astme, ali i problemima s kožom.
“Na putu ovakvog pristupa čoveku i njegovom zdravlju mi terapeuti integrativne medicine radimo na povraćaju univerzalne šeme zdravlja. Koristimo različite metode poput pulsne dijagnostike, miostatičkog testa, energetskog prepoznavanja, ali i opširnog intervjua koji pacijentu daje slobodu da izrazi sve što ga muči. U takvom radu postoje jasni protokoli rada i traže maksimalnu posvećenost i pacijenta i terapeuta. Važno je doneti odluku da zdravlje želimo da održimo i da živimo ispunjeno”, savetuje Maksimović.
Ono što je takođe koristan savet ako želite da sebi omogućite zdravlje i raskrstite sa svim lošim osećajima budite svesni da sve potiče od misli, iz kojih se rađaju emocije, a one deluju na telo tako da pojačavaju rad ili simpatikusa ili parasimpatikusa.
Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo.
Ipak, to ne znači da dobro zdravlje podrazumeva život u savršenim uslovima – nije toliko važno ono što se događa oko vas koliko je važna vaša reakcija na životne događaje, kažu stručnjaci.
Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatiti ih, promatrati ih i učiti od njih. One pokazuju šta se događa u vama i potrebno ih je slušati.
Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 odsto slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku.
(superzena)
Dodajte komentar