Voljeni glumac Marinko Madžgalj zauvek nas je napustio na današnji dan pre sedam godina, kada je izgubio bitku sa rakom pankreasa i iza sebe ostavio veliku prazninu u srcima svoje porodice, prijatelja, kolega i svih onih koji su voleli i poštovali rad jednog od najtalentovanijih glumaca koje smo imali.
Marinko je rođen 21. avgusta 1978. u Beogradu, ali je veći deo detinjstva proveo u Kotoru, gde je odrastao. Diplomirao je 2000. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, nakon čega je ostvario brojne pozorišne, filmske i televizijske uloge, a bio je uspešan i kao pevač i voditelj. Sa prijateljem Ognjenom Amidžićem osnovao je bend “Flamingosi”, sa kojim je postigao veliku popularnost.
Kako je Ognjen ispričao tokom gostovanja u jednoj TV emisiji, žao mu je što on nekako nije sve predupredio, odnosno što nije ranije otkrio šta se dešava. Svakako, nije siguran da li bi to bilo od pomoći.
– Najgori osećaj je bio taj što ti znaš da od toga nema ništa. Znali smo svi, barem po onome što su nam doktori rekli, ali držiš jedan promil mogućeg čuda. Kapirali smo se nas dvojica i u tim poslednjim pričama i tim nekim šetnjama koje smo obavljali, tada smo rekli sve. Nije ostalo nekih nedorečenih stvari, jer ti kada imaš, po mom mišljenju, to suštinsko kapiranje sa nekim, već smo se mi dobro upoznali, nije bilo više šta na tom polju da se kaže. Meni je samo žao što on nije uspeo da to predupredi ili otkrije u nekom možda ranijem stadijumu. Da li bi to uspelo da se reši ili ne… Ali, to je život i, bukvalno je, eto, to to. Bio je specifičan, mi smo se tu skapirali, mi smo 11 godina radili. Kada se družiš i kada radiš, jednostavno kada vidiš tu osobu u svim situacijama znaš kakav je – govorio je Ognjen, pa onda nastavio rečima:
– Bio je jedna čudna kombinacija svega i svačega, i emotivna i kontradiktorna, ali bio je suštinski ta umetnička duša. Bio je taj nematerijalni tip i taj boemski život, ali suštinski. Uvek se setim jedne anegdote… Mi treba da sviramo u Crnoj Gori u “Trokaderu” jedno tri, četiri vezane svirke, gde mi sad sve sa bendom treba da budemo dobri, lupiću, sedam, osam hiljada. I on mene zove i kaže: “Jao, brate, iskreno, ja ne mogu dole da sviram. Ne mogu, stvarno ne mogu. Je l’ se ti slažeš?”, a nas dvojica smo imali dogovor ili obojica “da” ili obojica “ne” i ja kažem: “Dobro brate, kapiram”, a žao mi je, uzećemo dobre pare na to. Otkažemo tu svirku, on me zove prekosutra: “Imaš dvesta evra?”.
Marinko se proslavio ulogama u komedijama i komičnim serijalima “Crni Gruja” i “Drug Crni u NOB-u”, ljubavnim dramama “Ranjeni orao” i “Greh njene majke”, a maestralne uloge je ostvario i u pozorištu, posebno na sceni Ateljea 212 gde je igrao u predstavama “Sedam i po”, “Zbogom SFRJ”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Avgust u okrugu Osejdž” i “Kazimir i Karolina”.
Izvor: PressSerbia/Alo
Dodajte komentar