Ponekad se miris znoja oseća mnogo intenzivnije nego inače, a uzrok se uglavnom skriva u hrani koju jedemo.
Hteli mi to ili ne, svako od nas ima karakterističan miris tela, a uzroci mogu biti razni. Pored genetike koja tu igra veliku ulogu, bitna je i fizička aktivnost, ishrana kao i starost. Na koži se prirodno nalaze bakterije, čak hiljadu vrsta može napraviti najrazličitije kombinacije koje uz znoj iz naših znojnih žlezda stvaraju karakterističan miris.
Genetiku i godište ne možemo promeniti, ali hranu možemo. Ovde nije reč o hrani koja će uticati na vaš zadah, već onoj koja utiče na to kako se „osećamo“ ispod pazuha i drugih delova tela.
Brokoli, kupus, karfiol, luk… Pomenuto povrće je svakako izuzetno zdravo u nutritivnom pogledu, a može i uticati na to kako mirišemo. Razlog je u sadržaju sumpora, kojima su ove namirnice takođe bogate. Sumporova jedinjenja organizam razlaže u jedinjenja koja mirišu na užegli maslac, a izbacuje ih delom i kroz znoj. Ovaj neprijatan miris bi većim delom trebalo da iščezne već u roku od šest časova posle konzumiranja ove hrane.
Alkohol
Začinsko bilje
Različite namirnice koje konzumiraju dojilje (od šargarepe i belog luka do nane i vanile) utiču na ukus njihovog majčinog mleka. Zanimljivo je da je mamina prenatalna ishrana – ako redovno uključuje snažne začine kao što su kari, kumin ili peskavica – može uticati i na miris njenog novorođenčeta.
Crveno meso
Kako se meso teže vari od drugih namirnica, ceo organizam je pod većim opterećenjem, pa i znojne žlezde koje potom luče više znoja. Bakterijama je potrebno par sati od konzumiranja crvenog mesa da nas dovedu do tačke kada se „baš osećamo“. U zavisnosti od vaše lične hemije, promena mirisa znoja izazvanog konzumacijom crvenog mesa može biti minimalna i trajati od par sati čak do dve nedelje.
Riba
Mislim da svi znaju koliko je zdravo konzumiranje ribe. Omega-3 masne kiseline su od suštinske važnosti za funkcionisanje mozga i za smanjenje rizika od srčanih oboljenja. Opšta je preporuka da ribu jedete dva puta nedeljno. Ono što ribi daje miris je holin, koji se nalazi u ribi poput tunjevine i lososa. Neki osobe mogu izlučivati holin preko znoja i 24 časa posle obroka ribe. Ozbiljniji slučajevi „sindroma ribljeg mirisa“ se mogu rešavati promenom navika u ishrani.
Prerađena hrana
Skoro sva prerađena hrana u manjem ili većem obliku sadrži rafinisani šećer, koji kao što se zna, diže glikemijski indeks proizvoda. Smatra se da šećer prisutan u krvi nakon konzumiranja prerađene hrane menja sastav znoja. Kada se znoj kombinuje sa bakterijama na koži, dolazi do promena u mirisu. Prerađena hrana takođe ne sadrži hlorofil, hemikaliju koja daje povrću svoju boju i deluje protiv neprijatnih mirisa, neutralizujući bakterije koje izazivaju neprijatan miris. Prerađena hrana em nije zdrava, em telu daje neprijatan miris. Posle izbacivanja industrijske hrane najdalje za nedelju dana miris nestaje.
Dijete sa (bez) ugljenih hidrata
Isto kao što ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata može izazvati neprijatan miris, tako i dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata predstavljaju problem. Kada smanjite unos ugljenih hidrata, vaše telo mora za energiju trošiti masti i belančevine. To je razlog zašto se dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata u cilju mršavljenja istovremeno utiču i na miris tela.
Korišćenjem masti za energiju telo proizvodi hemikalije koje znoju daju neprijatan miris. Taj miris može da podseća na voće ili na aceton. Naravno, ovo se ne odnosi na sve osobe, već samo na neke, jer svi mi imamo u nekoj meri različite hemijske mehanizme. Trajanje ovakvog mirisa može biti tokom celog režima ovakve ishrane, a počinje već posle par dana.
- Biljka koja će vas oporaviti: Čaj od majčine dušice kao lek za mnoge bolesti!
- Namirnica koju obožavamo i konzumiramo je svakodnevno nam loše utiče na organizam i „ubija nas“
- Masaža biljkama – lekovita kombinacija koju možete napraviti sami!
- Evo koje vitamine unosite u organizam kada jedete kuvani kukuruz: Odličan je za pravilno varenje i rad nervnog sistema
