Šta nam to deca čitaju?! Srpski đaci uče iz u najmanju ruku kontroverznih knjiga, te nakon knjige pune vulgarnosti kojom su nagrađivani najbolji učenici jedne osnovne škole – „Beogradska princeza”, pa priručnika u kojem uče o oralnom seksu, francuskom poljupcu i gej odnosu, deca od osam godina sada čitaju bajke u kojima se jedan lik drugom obraća rečju „kurvo”.
Naime, jedan zabrinuti roditelj objavio je na društvenim mrežama sliku knjige iz lektire za drugi razred osnovne škole, a reč je o zbirci bajki Vuka Karadžića. U jednoj od bajki, „Zlatna jabuka i devet paunica”, baba se obraća kobili „časteći” je sa: „Kurvo!”, i to u tri navrata. Spornu knjigu izdala je izdavačka kuća „Draganić”.
Lektira za osmake
Nedeljkovićeva podseća da se i u „Malom Radojici” i „Starom Vujadinu” takođe koristi reč „kurva”, ali i napominje da se radi o pesmama koje se obrađuju u sedmom-osmom razredu osnovne škole.
– Te reči se sporadično javljaju u narodnim pesmama, pogotovo epskim. One su i tada imale pogrdno značenje, ali razlika je između pisane i književne reči i u jezičkoj svakodnevnoj govornoj komunikaciji. Apsolutno je nedopustiva njihova upotreba u školi, u okvirima razgovora sa decom, jer to spada u jednu vulgarnu reč. Ipak, svakako treba povesti računa o uzrasnim karakteristikama deteta – ističe Nedeljković.
No da ovakav rečnik nikako nije primeren, niti dopustiv za učenike drugog razreda osnovne škole slažu se listom sagovornici „Alo!”, počev od ministra prosvete Mladena Šarčevića.
– Koliko se ja sećam, u toj bajci je korišćena reč „dura”, čak i filmu koji je snimljen – kratko je prokomentarisao začuđeno Šarčević, najavljujući da će proveriti o čemu se radi.
Njegova pomoćnica za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedeljković napominje da su sami izdavači školskih knjiga počeli da menjaju reči, te u mnogim lektirama za osnovnu školu koje su priređene, kada je reč o narodnoj književnost, oni reč „karati” promene u reč „grditi”, pa i reč „kurva” menjaju.
– Ovaj izdavač očito nije promenio reč, ali pitanje je i šta je tu ispravno. Neki teoretičari književnosti će zameriti menjanje narodne književnosti i tradicije, ali lično mislim da je u tom uzrastu ipak uputno promeniti i obratiti pažnju na rečnik jer su deca isuviše mala da bi moglo na jednom času da im se objasni celo značenje narodne književnosti, tradicije u kojoj je ona nastajala – napominje Nedeljković i ističe da je potrebno i više brige šta u kojem uzrastu treba da se radi, kao i sa obrazovnim paketima.
„Deca to ne treba da čitaju”
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je neprimereno da deca u drugom razredu osnovne škole čitaju bajku u kojoj se spominje reč „kurva”.
– Iako tako stoji u originalu, vremena su se promenila, te neke takve stvari mogu da zamene nekim drugim, recimo rečju „bestidnice”, jer kada dete nauči neke reči, onda traži njihovo značenje, pa ih onda prerano uvodimo u neke stvari koje oni zbog svog uzrasta ne mogu dobro da razumeju – napominje Milivojević.
– Postoje stvari kojima morate naučiti i podučiti decu, ali se mora voditi računa. Sigurno nećete u drugom razredu detetu govoriti koji su načini zaštite – kaže ona.
Nedeljkovićeva se osvrnula i na slučaj kada je đacima jedne osnovne škole podeljena knjiga „Beogradska princeza”, puna vulgarnih reči.
– Prosvetni radnik mora pre vođenja dece u pozorište da sam pogleda predstavu, kao i pre podele knjige da je i sam pročita. Škola bi trebalo da bude mesto gde se uče lepe reči i gde se bavimo lepim jezikom, a ne svakodnevnim, govornim, koji je prepun ružnih i skraćenih reči – zaključuje ona.
Dodajte komentar