Ovo su novčanice sa najviše nula koje su štampane u toku hiperinflacije
Kako je to kada inflacija zaređa nule na novčanicama neki pamte iz sopstvene mladosti, a šta se događa kada zavlada hiperinflacija i novčanice ne vrede ni papira na kom su štampane a to pokazuju ovi ekstremni svetski primeri.
Novčanicu najveće nominalne vrednosti izdala je Mađarska narodna banka 1946. godine, za vreme najveće zabeležene hiperinflacije u istoriji. Tadašnja mađarska valuta pengő toliko je obezvređena da je bilo potrebno izbaciti novčanice od 100 trilionna penga. Pripremljena je i deset puta vrednija novčanica (10 na 21), ali ta nije štampana. Inflacija je podivljala do te mere da su nove vrednosti donešene na dnevnoj bazi i objavljivane na radiju, a cene proizvoda su se udvostručile na svakih 15 sati.
Zimbabve je od 2004. do 2009. godine pogodila velika hiperinflacija, uporediva jedino s onom mađarskom iz 1946. godine. U trenutku krize, narodna banka naložila je štampanje novčanice od 200.000.000.000 zimbabveanskih dolara. To je 200 biliona. Cene proizvoda u trgovinama za duplo bi se povećavale svakih 24 sata.
Pet stotina milijardi dinara novčanica je s likom Jovana Jovanovića Zmaja, a kojom su tadašnji građani SFRJ-a 1994. godine mogli u trgovinama nabaviti dve litre mleka. Platu je valjalo potrošiti što pre, jer cene su skakale duplo na dnevnoj bazi. Danas ta novčanica vredi više nego ikada, pa se na nunizmatičkom tržištu može prodati za i do deset američkih dolara. Negde čitamo da se radi o novčanici s najviše nula ikad štampanoj, iako mi vidimo da ovaj zimbabveanski dolar ima i više, pa odluku prepuštamo pametnijima.
Krajem 1923. godine, nemačka Weimarska republika štampala je novčanice nominalne vrednosti dva biliona maraka, što je vredelo oko 50 centi u američkoj valuti. Fabrika koja je štampala novac za Nemačku narodnu banku (Reichsbank) izdavač imala je fakturu na 32.776.899.763.734.490.417,05 nemačkih maraka.
Pokušajte ovaj broj napisati rečima?