Kada se pojavio na sceni Mihailo Veruović Vojaž nije još bio punoletan, vrlo brzo postao je zvezda među tinejdžerima koji su ga čekali na svakom koraku za autogram ili selfi.
Pregledi njegovih pesama i klipovi na Jutjub platformi brojali su milione, pa ja zarada bila više nego odlična, naročito za nekog tako mladog.
Svim njegovim vršnjacima, pa i onim starijima, njegov život je izgledao kao bajka. Tako se i njemu činilo. Ali, kako sve ima dve strane medalje tako su i ovi popularnost i bogastvo doveli do toga da zaboravi na neke bitne životne norme.
Iako mnogi koji su prošli kroz isto o tome ćute, Vojaž je odlučio da progovori. Zarad vršnjaka i zarad sebe.
– Nekada mi se desi da stanem i pomislim: “Mihajlo, da li si ti normalan”? Ali opet i razumem sebe donekle. Došao iz stvarno siromašne priče i sam sam svojim radom i verom uspeo da obezbedim sve, pa čak i više nego dovoljno za sebe i svoju porodicu. Za uspeh sam zahvalan i znam da je od Boga, ali novac je zla stvar i sve više shvatam zašto, poručio je ovaj dvadesetogodišnjak i nastavio:
– Ovo pišem za sve vas koji ste mojih godina jer znam da ćete u jednom momentu ostvariti sve što zamislite i nemojte da dozvolite da u tom momentu izgubite sebe.
Mihajlo kaže da je srećan što je postao svestan da se menja i što je na vreme shvatio da mora da se vrati sebi, onakvom kakav je bio pre svega što mu je doneo hod među zvezdama.
– Primetio sam u poslednje vreme, sve ovo ume da ponese i da umem da ispadnem kreten u nekim situacijama. Moram da nađem zlatnu sredinu između ambicija i realnog života. Pripisaću to letenje svojim godinama, svestan sam svega. Moram da se vratim sebi.
Ove njegove reči oduševile su njegove pratioce, ali ponajviše roditelje te dece jer znaju da im je on idol i da će ga poslušati ako im se dese ovakve situacije. Pregršt poruka stiže mu na mreže kao podstrek da istraje u borbi koja nije laka za nekog kome se uspeh desio preko noći i u ranoj mladosti.
Veruović je u nekoliko navrata pričao o traumatičnom detinjstvu nakon što je njegov otac Milan ranjen 2003. godine tokom atentata na premijera Zorana Đinđića, čiji je bio telohranitelj. Porodica mladog muzičara se tada odselila u Francusku.
– Kada je moj otac bio ranjen, moja porodica i ja smo morali da bežimo u Francusku. Kao dete sam proživeo stvari koje mogu da se vide samo na filmu i to je traumatično iskustvo za jednog klinca. U Srbiju sam se vratio kada sam imao osam godina. Prošao sam pakao od života i trebalo mi je mnogo vremena da se uklopim sa svojim vršnjacima, koji nisu mogli da razumeju kroz šta sam prošao. Ne želim od sebe da pravim žrtvu, ali sam uvek bio kao neki čudak i crna ovca u društvu – rekao je Vojaži dodao da se tada zarekao da će biti uspešan:
– Jedan od razloga za moj uspeh je inat. Radio sam mnogo više od drugih, ali zato sam uspeo.
Izvor: PressSerbia/Blic
Dodajte komentar