Svet je uzdrmala nova knjiga pod nazivom „Fatalne pogodnosti: toksični proizvodi i štetne navike od kojih se razbolevate i jednostavne promene koje će vam sačuvati zdravlje“.
Ona upozorava na hemikalije i druge ružne sastojke kojima smo izloženi iz minuta u minut. Napisao ju je velnes guru koji izaziva kontroverze, Darin Olijen, inače kovoditelj Netfliksovog filma „Dole na Zemlju sa Zakom Efronom“.
Iako ga kritičari optužuju da se bavi pseudonaukom, možda nije loše obratiti pažnju na delove koji govore o opasnostima koje vrebaju u našim zalihama hrane, odeći koju nosimo i u našim kupatilima i krevetima.
„Lista fatalnih pogodnosti je skoro beskrajna i stalno raste kako se novi proizvodi i nove supstance uvode na tržište i u naše domove i živote“, piše Olijen.
„U mnogim slučajevima, štetu čak i ne stvara sama pogodnost. To je uzrokovano skrivenim, neprimećenim sastojkom koji dolazi uz njega – konzervansom. Pogonsko gorivo. Aroma. Boja. Emulgator. Zgušnjivač. Obloga ambalaže. Potpuno nepotreban miris koji je tu samo da bi vas naterao da zavolite proizvod još malo,” pojašnjava on.
Ovo su neki od najčešćih proizvoda koje ste verovatno i vi koristili danas i za koje Olien kaže da mogu biti štetni po vaše zdravlje.
Sapun
Ima nekih zabrinjavajućih sastojaka u sapunima. Prema Olijenu, ftalati, grupa takozvanih „hemikalija svuda“ koje se koriste za jačanje plastike, često se nalaze u sapunima kako bi bili mirisniji. To nije dobra stvar.
„Prethodna istraživanja su povezala hemikalije koje su korišćene sa povećanjem broja prevremenih porođaja, gestacionog dijabetesa, gojaznosti, raka dojke i štitne žlezde i neplodnosti“, piše on.
„Dietil ftalat se koristi da bi miris u sapunima trajao duže, ali FDA ne zahteva navođenje pojedinačnih sastojaka mirisa. Studija iz 2020. godine istakla je „umerene dokaze da izloženost [dietil ftalatu] može dovesti do efekata na razvoj“, ali zaključuje da je potrebno više istraživanja kako bi se što bolje pretpostavili uticaji.
Pripazite na svaki proizvod koji dobrovoljno navodi hemikaliju kao sastojak, savetuje autor. Dok kupujete, „tražite proizvode napravljene od jednostavnih sastojaka, što je manje moguće, i koji se prodaju u ekološki prihvatljivom pakovanju.
Farmerice
Uske farmerice mogu dovesti do zdravstvenih problema. Žene koje nose uske farmerke sklone su infekcijama urinarnog trakta „zbog nakupljanja bakterija zahvaljujući tome što vlaga ne može da pobegne“.
Oba pola mogu dobiti refluks kiseline zbog uskih pantalona, pored grčeva u stomaku zajedno sa meralgijom paresthetica — „bolnim nervnim stanjem koje pogađa noge, a sve je uzrokovano kompresijom donjeg dela tela izazvanom odećom“.
Istraživanja iz 2019. povezuju uske farmerke sa vulvodinijom, vaginalnim bolom koji traje mesecima. Muškarci se suočavaju sa rizikom od manjeg broja spermatozoida i gubitka krvi iz uvrnutih testisa, kaže Olijen. Postoji jednostavno rešenje: „Ne kupujte pantalone koje vas stežu ispod struka. Dajte svojim genitalijama malo prostora za disanje.”
Dečija odeća
Ono što vaše dete nosi može zapravo uticati na njegovo ponašanje i učinak u školi, upozorava Olijen. Ne, ne zbog stila, već zbog odeće koja opet sadrži hemijske ftalate.
„Ftalati takođe utiču na razvoj dečjeg mozga, stavljajući ih u veći rizik od poremećaja učenja, ponašanja i pažnje“, piše on. „U 2017, savezna vlada je zabranila upotrebu ftalata u dečijim igračkama i drugim proizvodima, ali iz nekog razloga ne i u njihovoj odeći.
Studija iz 2020. „sugeriše da je nova odeća važan put izloženosti ftalatu i dece predškolskog uzrasta”. Evo na šta treba obratiti pažnju kada mališanima kupujete novu garderobu.
„Kada je to moguće, kupujte odeću od organskog pamuka ili drugih prirodnih vlakana. Izbegavajte sve što je otporno na mrlje, bez gužvanja ili vodootporno.”
Mleko
Problem sa mlekom je taj što farmeri kravama daju hemikalije.
I to rekombinantni goveđi hormon rasta i goveđi somatotropin — koje su zabranile i Evropska unija i Kanada.
„Njihova zabrinutost je da mleko krava tretiranih bST-om ima više nivoe nečega što se zove insulinski faktor rasta 1 (IGF-1), hormon koji može povećati rast ćelija raka“, piše Olijen.
Prema Američkom društvu za rak: „Nije jasno da konzumacija mleka proizvedenog korišćenjem rBGH značajno povećava nivoe IGF-1 kod ljudi ili povećava rizik od razvoja raka. Istraživanje iz 2019. primećuje da je zastrašujući ostatak antibiotika mnogo češći u konvencionalnom mleku, a ne u organskom.
Klima-uređaj
Korišćenje klima-uređaja može imati uticaja na zdravlje. Sav taj filtrirani vazduh može vas učini sklonijim bolestima, zadavati vam glavobolje i dovesti do letargije, kaže autor.
Istraživanje sprovedeno tokom toplotnog talasa u Južnoj Koreji 2018. godine pokazalo je da je veća verovatnoća da će oni koji su dugo koristili klima-uređaj razviti ove simptome.
„Verovatno je razlog to što klima-uređaji isušuju sluzokožu u našim nosevima, grlu i ušima“, piše Olijen. “Kada se to dogodi, gubimo deo sposobnosti da se borimo protiv infekcija.”
Olijen priznaje da su opcije ovde ograničene, posebno u toplijim klimama. Ipak, on poziva na oprez: „Prvo pogledajte da li je otvaranje nekoliko prozora i uključivanje jednog ili dva ventilatora dovoljno da život bude podnošljiv. Pokušajte da nosite manje odeće, posebno kod kuće”, piše „Njujork post”.
(24sedam.rs/pixabay)
