NEVEROVATNO SAZNANJE! U Srbiji se riba čuva u FORMALINU koji je KANCEROGEN

Zakoni o bezbednosti i deklarisanju hrane su dobri, ali mnogi trgovci i proizvođači ipak varaju, pa imamo i to da neko ribu, da bi bila sveža, drži u formalinu! A znate li šta je formalin?

Pa to se koristi i u biologiji kao rastvor za držanje organa ili u patologiji za leševe – kaže poznata nutricionistkinja Branka Mirković.

Iako je hrana uglavnom bakteriološki ispravna, što samo znači da nije zagađena, to automatski ne znači i da nije kritičnog kvaliteta, navodi Mirkovićeva i ističe da je dug put od proizvođača od potrošača i da u tom lancu bukvalno ima svašta.

– Kada kupite meso, ono izgleda savršeno, a kada dođete kući, shvatite da je tu pola vode jer ubrizgavaju svakojake injekcije, pa na kraju dobijete pola od kupljene gramaže. A belo meso zna da bude još gore. Kupite sveže belo meso, lepo izgleda, a do kuće ono dobije neprijatan miris. A to je zato što je držano u ko zna kakvom rastvoru da bi izgledalo kao da je sveže – objašnjava Mirkovićeva.

Takozvani pekarski proizvodi su, kako kaže, posebna prevara.

– Imate pekarski sir, onaj što se stavlja u bureke, peciva, a to nema nikakve veze sa sirom. To se pravi od žita i samo se doda boja. To su vam monstrum sirevi. I takozvani pekarski med je zapravo najobičniji šećer.

Važno je i kako se hrana zaleđava, jer i to čini veliku razliku u kvalitetu.

– Zaleđeno voće ili riba često su tako smrznuti da izgledaju kao kocka, a trebalo bi da budu tako smrznuti da je sve odvojeno, što znači da ta hrana nije na pravi način zaleđena ili je negde u lancu od proizvođača do trgovca napravljen propust. I u svakom tom procesu gubi se njena hranljiva vrednost – naglašava nutricionistkinja.

Deklaracije su, ističe, posebna priča jer se tu opasno mulja.

– Najpre, deklaracije su sitno ispisane, da kupac ništa ne vidi. Iako je zakon jasno propisao veličinu slova i font, to ne poštuje svako. A tek što su prevare s kalorijskim vrednostima. Na primer, neki proizvod ima 100 grama, a na prednjoj strani sitnim slovima napišu da jedna porcija, to jest 35 grama, ima nizak broj kalorija. I onda potrošač misli da celo to pakovanje ima malo kalorija – kaže Mirkovićeva i dodaje da se uspelo u tome da na deklaracijama piše da neki proizvod nema glutena, ali da su opasne prevare sa šećerom:

– Nije problem samo beli šećer i to da li piše da ga i koliko ima. Problem su i laktoza i fruktoza, jer to su sve veštačke stvari, nisu šećeri iz prirodnih sokova, što je naročito problematično za ljude s određenim zdravstvenim problemima, kao što je dijabetes. Dakle, potrošači su u zabludi. I tako je s mnogim stvarima.

Posebno, upozorava Mirkovićeva, treba obratiti pažnju i da sve što se secka na pultu ima deklaraciju jer nije samo stvar u tome da imamo pravo da znamo šta je unutra, već i da ima ljudi s alergijama, koji moraju da znaju sastojke dotičnog proizvoda:

– Kad god kupujem hranu koja se reže, tražim deklaraciju, pa mi ne daju ili mi ne daju da fotografišem. Žalim se što nije istaknuta jer deklaracija mora da bude na vitrini.