“NEMIR JE UŠAO U MOJU DUŠU” Brena progovorila o problemima koji je tište: “Samo najjači opstaju”

Pevačica priznaje da je večiti optimista, da je uz supruga Bobu Živojinovića na pravi put izvela decu i da sada uživa u danima spokojstva.

Sedmog decembra, pre tri decenije, počela je najlepša ljubavna priča Jugoslavije, koju njih dvoje žive i danas. Tada u zenitu slave Fahreta Jahić poznatija kao Lepa Brena i proslavljeni teniser Slobodan Boba Živojinović, izgovororili su sudbonosno “da”, a javnost je imala prilike da gleda njihovo venčanje. I tri decenije kasnije svadba veka se prepričava, a njima te scene uvek izmame osmeh na licu i toplinu oko srca.

– Da bi opstao brak bitno je da prevagnu lepi doživljaji, pozitivne emocije i napredak. Svi smo imali napornih 30 godina sopstvene karijere, uspona i padova, ali vera u ljubav, podrška, tolerancija i želja za opstankom porodice su najvažniji- kaže za “Super TV” Lepa Brena.

Koji savet bi dali budućim mladencima?

– Brak bez ljubavi koja nema strasti, razumevanja za oba partnera i podrške, vizije za budućnost, obostrane tolerancije nije brak. Ovo je osnova svakog braka.

Da li ste nekada pomislili da se razvedete?

– Ako žena na Balkanu nema viši prag tolerancije za naše muškarce, onda nema opstanka braka! Jesmo li se razumeli? (smeh)

Kada ste poslednji put pomislili: “Bože, koliko sam srećna, hvala ti na tome”?

– Vrlo racionalno gledam na život, svetsku situaciju, ekonomsku, političku, ekološku i toliko smo imali uspona i teških situacija da sam uvek zahvalna na svemu. Imati porodicu na okupu, dobre komunikacije, zdravlje i još mnogo običnih sitnih stvari koje čine život je velika stvar. Jer mnogi ljudi misle da je biti poznat velika sreća. Nije tačno. Treba izabrati poziv i posao u kome ćeš biti srećan, ljude koji te okružuju, i da se sve to sublimira u osećaj koji vas čini srećnim i zadovoljnim u životu.

Da li vam je želja da sledeće godine zapevate na svadbi nekog od vaših sinova?

– Moji momci znaju Bobino i moje mišljenje o braku. Treba ući u tu priču spreman, zreo i odgovoran, zaljubljen i sa vizijom šta dalje. Brak i deca su veoma odgovorna priča i oni su odrasli isto tako. Bili su željena deca i njima je dato sve što treba da se da u jednoj porodici. Ljubav, vera, samopuzdanje, podrška oba roditelja, i kad odluče da polete iz tog gnezda, znali smo da će ići stabilno dalje. Ako veruju da imaju osobu pored sebe za tu priču, imaju naš blagoslov. Ali pre 30-te nek ne požuruju previše.

Sve manje vremena provodite u Srbiji, možemo li smatrati to vašim begom od svakodnevne stvarnosti ili nešto drugo?

– Ova pandemija je unela mnogo novina u naše živote. Prvo, počeli smo da živimo normalno. Spavamo na vreme, ustajemo na vreme, hranimo se normalno, treniramo i vraćamo se u normalu. Posle 40 godina i to je za mene divno. Ne izlazi se kasno uveče, ne jede se i ne pije isto tako. Ušao je mir u moj život. Ali ta briga za svu našu decu, svu decu sveta, opstanak ekonomski, misterije i ludila praćena pandemijom, ne daju mira mojoj umetničkoj duši. Uvek neka briga, problemi i nešto što ti ne da mira. Proći će. Najjači opstaju. Imam nade i taj večiti optimizam je uvek prisutan.