Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, više nije rezervisan samo za stariju populaciju. Sve više mladih, čak i onih ispod 30 godina, suočava se sa ovom ozbiljnom dijagnozom – često nesvesno, sve dok ne nastupe zdravstvene komplikacije poput srčanog ili moždanog udara.
Istraživanja i klinička praksa ukazuju na zabrinjavajući porast hipertenzije među mlađom populacijom, a glavni uzroci leže u modernom načinu života: nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana, gojaznost i hroničan stres.
Uprkos dostupnosti preventivnih pregleda i saveta lekara, mnogi zanemaruju prve znake visokog pritiska ili ga jednostavno ne osećaju, jer on često ne daje jasne simptome. Ipak, postoje prirodni načini da se pritisak reguliše – bez lekova, ali uz promenu svakodnevnih navika.
Ograničite industrijsku hranu i šećere
Jedan od prvih i najvažnijih koraka je izbacivanje prerađene hrane i dodanih šećera. Gazirani sokovi, brza hrana, beli hleb i slatkiši doprinose razvoju insulinske rezistencije i upalnih procesa u telu – što direktno utiče na povećanje krvnog pritiska.
Ultraprerađena hrana, koja se nalazi u mnogim omiljenim proizvodima iz supermarketa (instant obroci, grickalice, keksi, smrznute pice), jedan je od glavnih faktora rizika za pojavu hipertenzije.
Fokusirajte se na celovitu i prirodnu ishranu
Ključ zdravog krvnog pritiska leži u unosu kvalitetnih namirnica: povrća koje ne sadrži skrob (poput brokolija, tikvica i spanaća), voća sa niskim sadržajem šećera (jabuke, borovnice), integralnih žitarica, orašastih plodova i semenki.
Ove namirnice su bogate kalijumom, magnezijumom i vlaknima – nutrijentima koji igraju ključnu ulogu u regulaciji pritiska. Cilj je unos minimum pet porcija voća i povrća dnevno, u svežem, kuvanom ili čak zamrznutom obliku.
Budite pažljivi sa unosom soli
Mnogi ljudi nesvesno unose previše soli. Bilo da se radi o dosoljavanju hrane ili skrivenoj soli u industrijskim proizvodima, prevelik unos natrijuma podiže krvni pritisak. Preporuka je da odrasli ne unose više od 6 grama soli dnevno – što je oko jedne ravne kafene kašičice.
Umesto soli, koristite začinsko bilje, limun, beli luk ili origano. Ako koristite morsku ili himalajsku so, budite umereni i one sadrže natrijum, koji u većim količinama šteti.
Ne zaboravite na proteine i zdrave masti
U svakom obroku treba da se nađe i izvor proteina: to mogu biti mahunarke, jaja, mlečni proizvodi, riba ili nemasno meso. Posebno se preporučuje riba bogata omega-3 masnim kiselinama, kao što su losos, sardina ili skuša, makar jednom do dva puta nedeljno.
Zdrave masti iz maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova takođe blagotvorno deluju na krvne sudove.
Redovno kontrolišite pritisak – bez obzira na godine
Visok pritisak ne bira po starosnom dobu, pa je redovna kontrola neophodna, naročito ako postoji porodična istorija bolesti, gojaznost ili druge rizične navike. Merenje se može obaviti kod kuće, u apoteci ili kod lekara, a savetuje se da se radi najmanje jednom godišnje, čak i ako nemate simptome.
(24sedam.rs/pixabay)
