Muškarac od 50 godina danas izgleda mnogo drugačije nego pre koju deceniju. Za njega više vezan imidž sredovečnog čoveka, već je i moderan, urban, obučen mladalački. No, postavlja se pitanje gde je granica između dobrog ukusa i toga da se izgleda neumesno?
Naš sagovornik je Nebojša Grnčarski, vlasnik modne agencije Select, koji je karijeru počeo kao model u zemlji i inostranstvu, a danas je uspešni biznismen u modnoj industriji. S obzirom na to da je zakoračio u pedesete godine, pitali smo ga kako se oblače njegovi vršnjaci u Srbiji, gde greše i kako da postignu da izgledajunajbolje moguće.
Kod srpskih muškaraca postoje tri subkulture koje viđam najviše po Beogradu, kaže Grnčarski:
- Oni koji drže do sebe, možda čak i previše, pa deluje kao da žele da dostignu neki tinejdž fazon, da ne kažemo da ih je stigao muški klimaks. Negovani su, igraju tenis, jure klinke, dalje znate.
- Druga grupa je ušuškana je ušuškana u porodicu, ali se i zapustila što se tiče svojih nekih duhovnih i fizičkih vrednosti.
- Treća grupa su oni koji su se razveli, propili, odali lakim drogamam koji su se jednostavno vratili, ne u onaj prelazni klimaks period, nego u tinejdž fazon, za šta su zakasnili nekih tridesetak godina.
Što se tiče stajlinga, vrlo malo ima muškaraca preko 50 koji su dobro obučeni i paze na sebe. Vidim, što me jako nervira, da se mnogo nosi garderoba i obuća sa logotipima koji su tu kao statusni simboli, a ličnog pečata i individualiteta nigde!
Smatram da je garderoba način komunikacije s širim okruženjem i time šaljemo poruku „u kom smo fazonu“ tog dana.
Koje su najveće greške koje naši muškarci 50+ prave u oblačenju, osim istaknutih logotipa brendova i podignutih kragnica?
Muškarci danas više ne znaju šta je biznis, kežual, sportsko, a šta estradno oblačenje, a najveći problem je što ne znaju šta je primenljivo u kojoj situaciji. Postoje dres kodovi kojih se treba držati i poštovati u određenim situacijama, kod nas se to nekako izgubilo. Sećam se mojih dana u Zagrebu osamdesetih, odlazak u pozorište je značio sako i leptir mašnu, to kod nas nikad nije zaživelo, te danas imamo ljude koji na predstave, premijere, festivale dolaze u farmerkama, pamučnim majicama i slično; to je preterano neobavezno.
Ne kažem da se strogo treba pridržavati dres kodova, uostalom, te granice su izbledele, pa su se biznis i kežual maltene stopili, ali treba voditi računa i prilagođavati oblačenje prilici. Kravata je maltene postala „aut“ sem tamo gde ne neophodna; uglavnom je taj neki opšti stil za muškarce preko 50 baziran na košuljama, džemperima, sakoima. Često su tu toalet farmerke i neke dobre cipele. Stil koji je više okrenut sportu baziran je na farmerkama, košuljama, polo majicama, kratke pantalone – ne bermude, uz neke mokasine ili lepe, kvalitetne japanke.
Dakle, to je recept da muškarac izgleda moderno, a ne kao da ga je uhvatila „kriza srednjih godina“?
Najvažnije je da budeš obučen tako da to dobro stoji na tvojoj konstituciji. Ja kako sam zakoračio u pedesete, pazim da ne nosim uske stvari koje dobro stoje tinejdžerima i momcima, već nešto malo šire. Dalje, treba nastojati da iskažeš taj neki svoj individualitet kroz svoju garderobu – da nisi ultimativno moderan po svaku cenu, a ni ostao u „prošloj eri“. Moraš biti svestan i svojih godina, da ne bi izgledao kao neki pajac u pedesetim, delovaćeš kao karikatura ako želiš da izgledaš kao neko od 25.
Jednobojna košulja sa zavrnutim rukavima, jednostavne a efektne naočare, što da ne i patike, to je recimo recept za moderan i urban izgled, opet ponavljam, bez bermuda! To je za plažu, a ne za grad!
Ti si poznat kao neko ko godinama fura naočare „u fazonu“. Šta preporučuješ od asesoara?
Kod nas ljudi nemaju dovoljno hrabrosti da nose šešire, beretke, tregere. Mi smo dosta zatvorena i stidljiva sredina za neke inovacije. Sećam se, osamdesetih sam nosio ljubičasti sako s broševima, tad sam se divio Masimu Saviću i tom vintidž hipi stilu. Mislim da ljudi danas nemaju dovoljno hrabrosti za to jer će ih neko deklarisati kao homoseksualca ili ludaka koji nije u masi.
Srpskom građanstvu manjka više tih subkultura i razlitičih individualiteta. Pre smo imali rokere, hipike, pankere, metalce, sad je sve nekako postalo isto i dosadno.
Postoje li neke kombinacije boja i stilova, šta je tebi zanimljivo?
Ja na primer, dosta kombinujem s belom i crnom jake boje, to je moj koncept i to mi dobro stoji, kao što mi na primer loše stoje zemljane boje, kad to nosim, uvek me ljudi pitaju zašto sam umoran.
Imam druga koji je plav i kome fantastično stoje pastelne i zemljane boje, naročito bež.
Koji muškarsci s 50+ javne scene su primer dobrog oblačenja?
Nema nešto mnogo dobrih uzora u tom smislu. Goran Bregović jako dobro fura svoj fazon, od sportista je Zvonimir Boban sjajan primer, izvanredno je obučen od svoje osamnaeste godine. Pomenuo bih još Nevena Boškovića, Vesu Jevrosimovića.
Tek kod mlađih nije sjajna prilika bez obzira na novac i ugled koji uživaju, eto, Novak Đoković šta god da obuče to na njemu izgleda jeftino; kad vidiš Federera i Nadala u odnosu na Novaka izgledaju skupo obučeni. Možda je to i do izbora brenda, pogotovo ako znamo da je Lacoste doskora bio skroman brend po pitanju dizajnerskih inovacija.
Šta misliš da li muškarci ovih godina treba da rade kozmetičke tretmane i estetske intervencije?
Mislim da je to kod muškaraca bespotrebno zato što je kod žena kompleksniji i zahtevniji taj morfološko antropometrijski sklad, jer ljudi mnogo više očekuju od žena. Kod muškaraca je bitno da nemaš neki stomak, eto to je bitno s godinama. A ako živiš zdravo i baviš se nekim fitnesom, starićeš na jedan dostojanstven način. Kod muškaraca je dakle bitna kilaža i opšta forma.
Ne vidim ni zašto nadograđivati kosu, pogledajte Saleta Đorđevića ili Bobana Rajevića kako im to dobro stoji.
Dodajte komentar