Kuce i mace, bebe koje plešu, kratke priče o poznatima, nalaze se na redovnom repertoaru društvenih mreža, kojima ljudi u trećoj deceniji 21. veka pribegavaju kada požele da odagnaju dosadu.
Ali ta navika može zapravo samo pogoršati taj problem, pokazalo je nedavno istraživanje, prenosi Euronews Srbija.
“Naša studija pokazuje da je ljudima dok preskaču od videa do videa, kako bi izbegli dosadu, postaje sve dosadnije. To i samo iskustvo gledanja čini manje zadovoljavajućim i manje značajnim, jer zahteva manje uključenosti”, kaže autorka studije dr Keti Tam, postdoktorandkinja psihologije na Univerzitetu u Torontu.
Pošto je savremenim ljudima na raspolaganju izobilje izvora zabave, možda bi se moglo pretpostaviti da se ljudi više animirani nego ikada pre, ali je istraživanje pokazalo da je od 2008. do 2020, naročito mladima, sve dosadnije.
“To zabrinjava, jer se dosada povezuje s negativnim mentalnim zdravljem i problemima u učenju i ponašanju, depresivnim simptomima, lošim ocenama, pa čak i izlivima agresije”, rekla je Tam za CNN.
Očekivanja nasuprot stvarnosti
Kako bi istražili kako se ljudi ponašaju dok gledaju kratke videe na društvenim mrežama, istraživači su sproveli dva eksperimenta na oko 1.200 ljudi, a rezultate su objavili u časopisu “Journal of Experimental Psychology: General”.
U prvoj studiji učesnici su imali dva zadatka: najpre da gledaju desetominutni video bez ubrzavanja ili preskakanja delova, a zatim dobijali deset minuta da “na preskok” pogledaju sedam 5-minutnih videa.
U drugom eksperimentu učesnici su gledali desetominutni video odjednom, a u drugom delu dobili su priliku da ubrzavaju i premotavaju, kad god požele 50-minutni snimak.
Učesnici su očekivali da će im biti manje dosadno, ako imaju priliku da prebacuju ili ubrzavaju videe u oba eksperimenta, ali se ispostavilo da ih je gledanje jednog snimka do kraja više zaokupilo, pokazala je studija.
“Dosada je blisko povezana s našom pažnjom. Dosadno nam je kad postoji jaz između toga koliko smo zabavljeni i toga koliko zabavljeni želimo da budemo. Kada ljudi prebacuju od vida do videa, ne udubljuju se ni u jedan od njih, nego samo traže nešto interesantnije”, kaže Tam.
Dr Pamela Ratledž, direktorka Centra za medijsku psihologiju, koja nije učestvovala u istraživanju, kaže da je važno da ljudi ne interpretiraju otkrića do kojih je studija došla kao još jedno kritikovanje društvenih mreža, umesto da shvate dosadu kao motivacioni signal.
Poput besa i tuge, dosada je neprijatna emocija i zbog toga je često stigmatizovana, kaže ona.
“Iako neki ljudi izjednačavaju dosadu sa lenjošću i nedostatkom ambicije, ona može imati i pozitivne i negativne efekte. Kao i sve negativne emocije, ona je signal koji nas motiviše da promenimo ono što radimo. U tom smislu je zdrava i adaptivna”, kaže Ratledž.
Kako da ostanete uključeni
Ako želite da izađete iz začaranog kruga “skrolovanja” po društvenim mrežama, ključ je u jasnoj nameri.
“Izdvojte vreme, pre nego što kliknete na ubrzavanje videa ili dugme za preskakanje i nađite način da se usredsredite dok gledate videe. Baš kao što plaćamo, kako bismo bili uključeni u dešavanja dok gledamo film u bioskopu, užitak često dolazi iz samog povezivanja sa sadržajem, umesto da samo listamo”, kaže Tam.
Ipak, kada ljudi znaju da ih negde drugo čeka potencijalno bolji sadržaj, mogu da osete podsvesni strah od propuštanja, koji staje na put racionalnoj proceni, ukoliko nemaju jasnu i svesnu nameru o tome kako gledaju neki sadržaj, ističe Ratledž.
“Takođe je važno imati u vidu šta želite da izbegnete, kad gledate videe, jer ne može sve biti uzbudljivo sve vreme”, dodaje dr Tam.
Istraživanja pokazuju da aktivnosti koje angažuju određene veštine na zahtevan, ali značajan način, daju bolji osećaj zadovoljstva, od onih uz koje samo “ubijate vreme”, ili vam pomažu da se opustite, kažu istraživači.