Mladi specijalista ortopedije Nikola Bogosavljević nosi neverovatna iskustva iz Libije, gde je nedelju dana boravio sa timom srpskih doktora.
Sada su se strasti stišale, a odnosi donekle normalizovali, ne priča se o ratu, ali gde god da kročite, posledice rata su vidljive, ističe Bogosavljević. Kako kaže, nije baš imao puno vremena za druženje, ali je uvideo da su ljudi izuzetno srdačni i ljubazni i da im je hrana fantastična.
Dobili ste poziv Libijske Ambasade i Ministarsta zdravlja, kako je došlo do te saradnje?
Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Libijom. Decenijama unazad su se njihovi pacijenti lečili u našim ustanovana i naši lekari odlaze u Libiju.
Nažalost, u godinama za nama Libija je pretripela velike gubitke i potreba za lečenjem kompleksnih povreda koje su posledice rata izuzetno je velika, tako da se saradnja intezivirala u prethodnih nekoliko godina. U prethodnih pet godina na stotine libijskih pacijenta operisano je u našim ustanovama, a zbog stabilizacije odnosa u Libiji stvorile su se mogućnosti da i tim srpskih lekara ode u Tripoli. Tako je ovaj poziv Libijske ambasade i “Centar za hitnu medicinu i podršku” bio samo logični nastavak saradnje koji bi pružio mogućnost da veći broj pacijenata dobije adekvatan medicinski tretman.
Kako je tekao rad tamo? Koliko ste imali pregleda?
Naš tim, koji su činila tri lekara (dr Lazar Pajević – plastični hirurg, dr Milenko Savić – spinalni hirurg i moja malenkost), proveo je šest radnih dana u Al-Halil bolnici u Tripoliju. Za to vreme pregledano je više od 400 pacijenata sa kompleksim povredama lokomotornog i nervnog sistema.
Da li ste imali operacione zahvate i kakvi su oni bili?
U toku boravka naš tim je uradio deset intervencija iz oblasti ortopedije, spinalne i plastične hirurgije. Kao i veći broj manjih intervencija u ambulantnim uslovima. Veliki broj pregledanih pacijenta zbog kompleksnosti povreda zahteva konzilijarne odluke o daljem tretmanu kao timski, multidisciplinarni pristup lečenju koji će se sprovesti u budućnosti.
Sa čime ste se susreli u Tripoliju?
Vidi se da se ulažu veliki napori da se šteta od rata što pre sanira, ali posledice se velike.
Boravak u bolnici je bio odlično organizovan i prilagođen našim potrebama. Veoma ljubazan i edukovan kolektiv bolnice bio nam je od velike pomoći tokom boravka i ukazao nam je veliko poverenje.
Da li je njihovo medicinsko osoblje stručno u ovim oblastima?
Oni, nažalost, imaju problem sa lekarima, veliki broj doktora iz inostranstva koji je pre rata radio u Libiji tokom ratnih dešavanja napustio je zemlju. Inače, u bolnici smo se susreli sa veoma edukovanim osobljem, kao i opremom kakvu imaju i najbolji evropski hirurški centri.
Hoćete li nastaviti saradnju?
Naravno, u planu je da se saradnja nastavi. Planira se dolazak njihovih pacijenta u Srbiju radi lečenja kompleksnijih intervencija, ali i naš ponovi odlazak u Tripoli. Biće dosta posla između dve zemlje s obzirom na to da imaju veliko poverenje u naše zdravstvo koje je građeno decenijama. O tome svedoče hiljade lečenih državljana Libije širom naše zemlje.
Da li se i danas u Libiji može čuti srpski jezik?
Dosta manje nego pre rata, poznato je da je veliki broj Libijaca studirao u našoj zemlji, kao i da je dosta Srba živelo i radilo u Tripoliju. Situacija se polako ali sigurno popravlja, o čemu svedoče i ljudi koji se vraćaju u ovu zemlju.
Koliko je vaš boravak u Tripoliju značajan za Srbiju?
Višestruki je značaj i velika čast za srpsku medicinu poverenje koje u Libiji imaju u našu medicinu i naše lekare, ali i velika odgovornost.
Zanimljivo je da se pored posla bavite i atletikom, kako uspevate sve da uskladite?
Trčim rekreativno, više od deset godina unazad. U tome sam našao psihički i fizički balanas. Iza sebe imam 10 polumaratona, a najdraži su mi Beogradski, u Barseloni i Lisabonu… Nije uvek lako, ali se trudim da odvojim vreme za sebe. Uz rekreativno trčanje, slušanjem audio-knjiga i podkasta, imam dosta energije za posao.
Izvor: PRessSerbia/24sedam
Dodajte komentar