Zbog bogatstva hranjivih materija i probioticima postao je kod mnogih popularniji i od jogurta
Kefir je fermentiran napitak koji podseća na jogurt, a bogat je hranljivim materijama i probioticima.
Prema određenim navodima ovaj napitak je star više od 1000 godina, a poreklom je s Kavkaza.
Navodno ga je lokalno stanovništvo Kavkaza, poznato po dugovečnosti i dobrom zdravlju, slučajno otkrilo dok su nosili sveže mleko u svojim kožnim kesicama.
Kefir se proizvodi fermentacijom „kefirnih“ zrna, koja podećaju na minijaturni karfiol. Ta zrna se sastoje od kazeinskih i želatinoznih kolonija mikroorganizama koji se simbiotski uzgajaju. Dominantna mikroflora su Saccharomyces kefir, Torula kefir, Lactobacillus caucasicus, Leuconostoc i mliječni streptokok koji se koristi u prehrambenoj industriji, a prisutan je i kvasac. Ponekad se i kulturu kefira naziva i tibetanskim ili kefirnim gljivama, ali kefir nije gljiva, već prirodni starter, odnosno zrnca.
Podaci o energetskim vrednostima
Koliko kalorija možete očekivati na 175 mL kefira:
ugljeni hiidrati: 5 – 7 g
masnoće: 3 – 6 g (u zavisnosti od korišćenog mleka )
proteini: 4 g
kalcijum: 10 % RDI
osfor: 15 % RDIvitamin B12: 12 % RDI
magnezijum: 3 % RDI
Dobrobiti kefira za zdravlje
Jedan od razloga zbog čega je kefir poslednjih godina sve popularnijii su zdravstvene dobrobiti. SadržI puno hranjivih sastojaka, proteina, B vitamina, kalija i kalcijuma.
Kalcijum jača kosti, protein gradi jake mišiće, a kalijum je važan za zdravlje srca, prenosi Medical News Today.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Srbija Danas