U svakodnevnom životu često se susrećemo sa različitim vrstama povreda. Takvi incidenti često dovode do zahteva za naknadu štete zbog fizičkih i emocionalnih posledica, pa čak i gubitka zarade, što često vodi ka sudskim sporovima.
Nadoknada štete je pravo svakog pojedinca koji doživi materijalnu ili emocionalnu štetu u saobraćaju, na javnim mestima, zbog povreda na radu, pretrpi ujed psa lutalice ili bilo kog drugog nepredviđenog događaja.
U ovom članku ćemo objasniti šta je naknada štete, u kojim slučajevima je moguća i ko ima pravo na nju.
Ko ima pravo na naknadu štete i kako se ona definiše?
Bilo da se radi o materijalnoj šteti ili duševnoj boli, povredi na javnoj površini, naknadi štete za povredu na radu ili odšteti za ujed psa, pravo na nadoknadu štete regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima.
Ali, da bismo razumeli koncept naknade štete, prvo ćemo objasniti pojam štete, onako kako je definisan u Zakonu.
Šteta se može podeliti na stvarnu štetu, koja podrazumeva smanjenje imovine neke osobe, i nematerijalnu štetu, koja uključuje fizički ili psihički bol ili strah.
Postoji nekoliko osnova za odgovornost za štetu:
- Krivica, odnosno odgovornost za svoje postupke;
- Odgovornost za druge (na primer, roditelji su odgovorni za štetu koju njihovo dete prouzrokuje);
- Objektivna odgovornost (kada štetu prouzrokuje opasna stvar ili prilikom obavljanja opasne aktivnosti).
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, osoba koja nanese štetu drugoj osobi dužna je da je nadoknadi, te je odgovorna strana obavezna da vrati stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Nakon toga se pokreće proces naplate štete, odnosno podnosi se tužba za naknadu štete.
Vrste naknade štete
Naknada štete je pravna mogućnost koja osobama oštećenim u različitim okolnostima omogućava da ostvare određenu finansijsku kompenzaciju.
Razmotrimo različite tipove naknada štete u našoj zemlji:
Naknada štete zbog povrede na radu
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu zahteva od poslodavaca da zaposlene osiguraju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Naknada u ovom kontekstu obuhvata medicinske troškove, izgubljenu zaradu, kao i kompenzaciju za trajne posledice povrede.
Naknada štete za povrede u saobraćaju
Ovaj tip naknade pokriva štetu koja se može desiti bilo kojoj osobi koja učestvuje u saobraćaju – kao vozaču, suvozaču, putniku ili pešaku. Pravo na naknadu proističe iz štete nastale na javnoj površini, javnom skupu, ili na radnom mestu.
Naknada štete od ujeda psa
Kada je u pitanju ujed psa, pravila za naknadu štete zavise od toga da li pas ima vlasnika ili je lutalica. U situaciji ujeda psa lutalice, obično je lokalna samouprava ta koja preuzima odgovornost za nadoknadu pretrpljene štete, dok u slučaju ujeda vlasničkog psa, odgovornost za odštetu leži na vlasniku psa. Tipično, u ovakvim okolnostima, zahteva se nadoknada za medicinske troškove, bol, patnju i gubitak zarade zbog nemogućnosti odlaska na posao tokom perioda oporavka.
Naknada štete za padove i povrede na javnim mestima
Povrede usled pada u neobezbeđen šaht ili na neočišćenom trotoaru zimi, kao i one na ulici ili u javnim prostorima poput tržnih centara, mogu osnovati pravo na naknadu štete. Oštećeni imaju pravo da traže nadoknadu za fizičke povrede, emocionalni stres, medicinske troškove, gubitak zarade, kao i za druge oblike štete koje su pretrpeli.
Naknada štete za fizički i duševni bol
Naknada štete za fizički i duševni bol obuhvata kompenzaciju za duševnu patnju izazvanu trajnim promenama ili naruženostima, kao i za fizičku bol nastalu zbog povreda.
Naknada izgubljene zarade
Za osobe koje su zbog povrede ili oboljenja bile sprečene da obavljaju svoj posao, postoji pravo na naknadu izgubljene zarade. Ovaj vid naknade odnosi se na izgubljenu zaradu tokom perioda oporavka.
Koji je rok da se podnese tužba za naknadu štete?
Zakon o obligacionim odnosima reguliše rokove za podnošenje tužbe za naknadu štete. Oštećeni imaju tri godine od trenutka kada saznaju za štetu da podnesu tužbu. Međutim, nezavisno od saznanja, postoji apsolutni rok od pet godina posle nastanka štete, nakon kojeg se pravo na naknadu zastareva.
Posebno je bitno istaći da u specifičnim slučajevima štete proizašle iz povreda na ulici ili drugim javnim mestima, rok za podnošenje tužbe teče od momenta samog događaja, što se tumači kao trenutak kada oštećeni postaje svestan štete.
Važno je podneti tužbu unutar ovog trogodišnjeg roka da bi se izbeglo zastarevanje prava na naknadu. Podnošenjem tužbe prekida se rok zastarevanja.
Ukoliko dođe do toga da tuženi ne isplati dosuđeni iznos dobrovoljno nakon što presuda postane pravosnažna, oštećeni može pokrenuti prinudno izvršenje. Pravosnažna presuda zastareva deset godina po njenom donošenju.
