Planinarenje je odlična vežba koja vas pokreće da istražujete neki novi svet! Iako se generalno smatra prilično mirnim, pitomim hobijem, neki ljudi vole da ga dovedu do ekstrema. Od Filipina i Gvatemale, do Egipta i Aljaske, pridružite nam se u avanturi kroz najopasnije šetnje na svetu.
Staza Zapadne obale (Vankuver, Kanada)
Staza Zapasne obale je 77 kilometara duga staza duž pacifičke obale ostrva Vankuver.
Delovi uz more vode šetače duž obale. Tokom ove deonice, planinari se mogu suočiti sa problemima sa plimama, talasima i burama.
Ostrvo Vankuver je poznato po nekim od najlošijih vremenskih uslova na svetu! Ostali segmenti staze Zapadne obale vode putnike kroz šumu. Neke opasnosti sa kojima se ovde možete suočiti uključuju divlje životinje, vukove, pume, grizlije i lisice. Neka vas ne iznenade kiša ili čak snežna oluja baš kada treba da pređete preko mostova ili merdevina.
Da biste pešačili stazom Zapadne obale, morate podneti zahtev za dozvolu za planinarenje od kanadske vlade.
Planina Pinatubo (Filipini)
Planina Pinatubo nije samo velika planina, to je zapravo vulkan koji je mirovao više od 400 godina. Međutim, 1991. godine izbila je erupcija uzrokujući smrt više od 800 ljudi i ponovo 1992. godine, ovog puta ubivši više od 70 ljudi. Uprkos ovoj očiglednoj opasnosti, mnogi ljudi svake godine pešače ovom stazom.
Sama staza nije najteža na ovoj listi, naprotiv, možda je jedna od najlakših koju iskusan planinar može da završi za sat ili manje, pod uslovom da vulkan miruje.
Staza Crvenog mora (Egipat)
Sledeća opasna staza je u severnoj Africi, tačnije u Egiptu. To je izuzetno duga staza u blizini Hurgade, Egipat, i duga je 170 kilometara. Iskusni planinari treba da očekuju da će planinarenje trajati najmanje deset dana ili čak dve nedelje.
Planinska staza Crvenog mora može biti komplikovana za navigaciju. Zbog mnogih turista koji se gube duž staze, sada morate imati pratnju vodiča. Ali čak i sa njim staza je opasna. Pokriva udaljenu pustinjsku divljinu, tako da planinari moraju biti dobro pripremljeni, posebno sa puno vode. Sve više posetioca traži kamilu (pa čak i džipove) da pređu ovu opasnu šetnju.
Pešačenje vulkanom Pacaja (Gvatemala)
Ko je znao da toliko ljudi želi da se popne na vulkane? Planinarenje vulkanom Pacaja u Gvatemali, je zapravo šetnja aktivnim vulkanom. Jedna od najvećih erupcija dogodila se 2010. godine kada su poginule tri osobe. 2013. godine vulkan je ponovo eruptirao, iako nije bilo prijavljenih žrtava.
Čak i kada vulkan Pacaja nije aktivan, šetnja može biti veoma opasna. Kamenje, pepeo i štetni gasovi nastavljaju da izlaze iz vulkana, čak i kada je relativno neaktivan. Ovo takođe čini tlo i podnožje duž uspona opasnim jer se stalno menja. Služba nacionalnog parka Gvatemale zatvorila je vrh za javnost. Međutim, avanturisti i dalje pronalaze načine da pristupe stazi.
Čilkut staza (Aljaska)
Poslednja staza na listi je toliko opasna da se ne staje u jednu zemlju. Staza Čilkut je staza od 63 kilometra koja počinje na Aljasci i završava se u Britanskoj Kolumbiji, Kanada. Nekoliko je faktora koji ovu stazu čine jednom od najopasnijih na planeti.
Prva je nadmorska visina, ovo je daleko od lakog hoda. Planinari moraju da se popnu na „Zlatne stepenice“, koje nisu napravljene od zlata već od snega. Druga opasnost je prisustvo medveda, poznato je da i smeđi i crni medvedi napadaju planinare.
Ako vam to nije dovoljno opasno, razmislite o lavini koja se dogodila na stazi 1898. godine kada je stradalo 60 ljudi. Ako ste dovoljno hrabri za medvede, lavine i snežne stepenice, ovo je možda planinarenje za vas.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar