Kazne su bile propisane za bračne prevare, psovanje, mito, klevete…
Na današnji dan pre 671 godine, na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, donet je Dušanov zakonik, koji je uz Zakonopravilo Svetog Save, najvažniji i najstroži zakonik srednjovekovne Srbije. Dopunjen je 31. avgusta 1354. godine u Seru.
Njime su utvrđena opšta načela njenog uređenja, a najpoznatiji moto ovog zakonika je “oko za oko, zub za zub”.
Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.
Jedini predstavnik svetorodne dinastije Nemanjića koji nije proglašen za sveca i prvi srpski car Dušan Silni bio je najveći vladar u Srbiji za vreme čije vladavine su državne granice obuhvatale čak osam današnjih država. Svoju vladavinu, pretposlednji vladar iz nemanjićke loze učvrstio je jakim zakonodavstvom koje je vrhunac dostiglo u Dušanovom zakoniku.
U nekim članovima Stefan Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo i jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava.
Prvih 38 članova posvećeno je crkvi, zatim slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi i zemljoradnici).
U nastavku dolaze odredbe o sudstvu, o kaznama za različite vrste krivičnih i drugih prestupa. Dušanov zakonik je sadržao 201 član, ali se, u zavisnosti od sačuvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 člana. Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skraćena Sintagma Matije Vlastara.
Ako se desi prevara u braku – jezive kazne
Među prvim stvarima koje zakonik uređuje jesu bračni odnosi. Član dva i tri ovog zakonika kažu da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to učini “takvi da se rastave”.
Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, te se kažnjavala čak i “blud među supružnicima”.
“Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže”, navodi se u ovom zakoniku.
Dušanovim zakonikom silovatelji i pedofili su se kažnjavali na sledeći način: “I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže”.
Kazna i za psovanje
Laž, mito i kleveta smatrali su se takođe velikim prestupima. Falsifikovanje dokumenata kažnjavalo se oduzimanjem onoga što je pokušalo da se prikrije. Za primanje mita oduzimala se sva imovina, dok se klevetnik poistovećivao sa razbojnikom.
Psovanje se kažnjavalo novčano. U 55. članu kaže se da “ako vlastelin ili vlastelinčić opsuje sebra, da plati sto perpera, ako li sebar opsuje vlastelina ili vlastelinčića, da plati sto perpera i da se osmudi”.
U vreme cara Dušana prestupi načinjeni pod dejstvom alkohola kažnjavali su se vađenjem očiju, batinama ili sečom udova.
“Pijanica otkuda ide i ozledi koga ili poseče ili okrvavi, a ne ubije, takvom pijanici da se oko iskopa i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.”
Ko ubije – bude ubijen
“Oko za oko, zub za zub” najbolje se ogleda kroz kazne za najstrašnija ubistva.
Kazna za ubice bila je smrt, međutim ukoliko bi se ubili najbliži srodnici, kazna je bivala stroža.
“Ko se nađe da je ubio oca ili mater ili brata ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju”. Ako bi neko ubio duhovno lice, mogao je da završiti i na vešalima.
Rad na Zakoniku je započet odmah posle krunisanja Dušana za cara Srba i Grka 1346. godine. U samom nazivu svoje titule car Dušan je istakao svoju nameru da bude naslednik Vizantijskih careva, a Srpsko carstvo je trebalo da nasledi Vizantijsko carstvo.
Detaljno su uređena prava i obaveze pojedinih staleža, kao i odnosi među staležima, da bi se na taj način uveo red u državi. Pored propisa kojima je uređivao položaj srpske crkve i vlastele,
Iako je Dušan ubrzo posle proglašenja Zakonika umro (1355), a srpska država uskoro došla pod Osmansko carstvo (1459), Dušanov zakonik je i dalje u narodu živeo, što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do 18. veka.
Original Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliži originalu) potiče iz Struge (14. vek). Posle njega sledi prepis iz Prizrena (15. vek), koji je najpoznatiji, a zatim niz kasnijih prepisa koji se sadržinom udaljavaju od starijih.
Zakonik će biti upamćen kao vrhovni pravni akt koji je srednjovekovnu Srbiju uspostavio kao pravnu državu.
Foto: Printscreen
Izvor: PRessSerbia/Srbija Danas
Dodajte komentar